Скоро четвртина бирача, односно њих око 24,18 одсто, гласало је јуче пријеподне на парламентарним изборима у Хрватској.
- То је друга излазност по броју бирача од повијесних избора 1990. године и самосталности - објавило је Државно изборно повјеренство (ДИП), преноси "Јутарњи".
Додаје се да је јуче до 11.30 изашло 24,18 одсто бирача, а да је 1990. до 12.05 излазност била 24,24 одсто. Најбољи одзив је у 1, 3. и 6, а најслабији у 5, 9. и 10. изборној јединици.
На овим изборима право гласа имају 3.733.283 бирача. Први пут у историји Хрватске парламентарни избори јуче су одржани на радни дан. Ту одлуку донио је предсједник Републике Зоран Милановић, због чега је дио грађана имао слободан радни дан или је радио скраћено.
У Сабор Хрватске бира се 151 заступник, 140 у десет изборних јединица у Хрватској, осам заступника бирају припадници националних мањина у 12. јединици, а три саборска заступника бирачи без пребивалишта у Хрватској у 11. изборној јединици, коју чини цијели свијет.
Главни ривали на овим изборима су Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП), а изборне прогнозе показују да ни једна ни друга странка неће освојити већину за самостално формирање владе. На изборима учествује више од 15 странака, али су главни ривали ХДЗ и СДП.
На челу ових странака су актуелни премијер Андреј Пленковић и Пеђа Грбин. Клинч, међутим, није на овој релацији, већ између Пленкивића и актуелног предсједника Хрватске Зорана Милановића, који је до 2016. био и предсједник СДП-а. Он је на чело државе дошао 2020. године, када је у изборној трци побиједио Колинду Грабар Китаровић (ХДЗ).
Иако Милановић није лидер СДП-а, овај изборни циклус обиљежио је сукобе Пленковића и Милановића. Пленковић је најавио да ће предводити листу ХДЗ-а и да је његова странка спремна за борбу. Потом је Милановић изненада објавио да ће предводити листу СДП-а на парламентарним изборима.
Своју одлуку објелоданио је на конференцији за новинаре, појавио се са лидером СДП-а Пеђом Грбином. Уставни суд донио је одлуку да не може бити кандидат за посланика ни за премијера нити учествовати у кампањи док је предсједник Републике.
Пленковић је дао јуче изјаву након гласања која се не може протумачити другачије него као кршење изборне ћутње, пренио је Индеx.
- Надам се да ће грађани гласати за Хрватску у којој се поштује Устав и уставни ред, за Хрватску која припада западном и трансатлантском демократском кругу. Позивамо да се Хрватска води озбиљно и поуздано и да се Хрватска води сигурно - рекао је, између осталог, Пленковић.
- Нажалост, имате још кратко вријеме премијера који није одолио кршити изборну шутњу. Дивљати и причати глупости о кршењу Устава, поштивању закона - коментарисао је јуче Милановић.
Потом је и предсједник одржао говор који се јасно може окарактерисати као кршење предизборне ћутње, пренио је "Јутарњи".
Предизборни ХРејтинг по изборним јединицама показао је да би ХДЗ у десет изборних јединица у којима се бира по 14 посланика могао да добије 60 мандата, а коалиција око СДП 44. СДП већ традиционално нема листу за дијаспору, која годинама важи за утврђење ХДЗ-а, посебно због великог броја бирача у сусједној БиХ. Хрватски парламент или Сабор има 151 мјесто, па је за већину у Сабору потребно прикупити 76 мандата.
Право гласа на изборима имају укупно 3.733.283 хрватска држављанина, што је за 127.000 или три одсто мање него на претходним парламентарним изборима 2020. године.
Они су подијељени у укупно 12 изборних јединица - 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина. У свакој од првих 10 изборних јединица бира се по 14 представника у парламенту, док три представника бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.
Пријављено је укупно 165 листа у 11 изборних јединица, уз још 17 кандидата мањинских листа. Избори у Хрватској важни су и за српску мањинску заједницу. Милорад Пуповац, предсједник Самосталне демократске српске странке, донио је одлуку да партија изађе самостално на парламентарне изборе у 12. изборној јединици.