Око 600 преживјелих затвореника у злогласном усташком логору Јасеновац, у нацистичкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, покушало је 22. априла 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само њих 60.
У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.
Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.
Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.
"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.
Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности" наводи да је: "Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица".
У процесу "прочишћења хрватске нације", српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ.
Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.
Од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.
Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.
Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.
Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.
Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.
Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године.
Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000.
Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједнчко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.
Александер Лер је још 1943. годин говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000" убијених, Ернст Фик - 600.000 ...
Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.
