Нису пронађена рјешења за многе проблеме у 2023, а једино у чему се успјело је то да је сузбијена инфлација. Надамо се да ће и ова година наставити тај тренд, а очекивани пад референтне каматне стопе требало би да буде генератор развоја привреде и прекидања рецесионог циклуса западних економија.

Поручују то економисти који су оцијенили 2023. годину, али и изнијели очекивања за годину пред нама.

- Прошла, 2023. била је година тражења рјешења, почев од инфлације до неких фискалних мјера, повећања референтне каматне стопе, цијене кредита, до пада криптовалута и бјежања новца у злато... То је била конфузна година. Нису пронађена рјешења за многа питања - казао је “Гласу” економиста Александар Љубоја. 

Оно што је сигурно, у чему се успјело, наглашава он, јесте да је сузбијена инфлација, док повећање референтне каматне стопе и мјере централних банака нису створили могућност да дође до привредног раста.

- Десио се контраефекат, у рецесију су ушле западне економије због високих цијена енергената, манипулација са репроматеријалима, пораста цијена радне снаге и мање запослености која је резултат те неактивности - казао је Љубоја.

Оно што је свакако карактеристично за 2023. годину, наглашава, јесу и двије велике афере, када су у питању криптовалуте, које су довеле до пада вриједности и смањења повјерења у ту врсту монете.

- Такође, ако узмемо у обзир турбулентно вријеме, да је 2023. била година ратова и сукоба, а да су неуралгичне тачке повезане са економијом, почев од случајева који су се десили у појасу Газе и блокада Црвеног мора, гдје постоји могућност прекида снабдијевања енергентима, до саме чињенице да не знамо у којем правцу ће ићи и сукоб у Украјини, те онај у Јужном кинеском мору, бојим се да и 2024. година не буде обиљежена економијом, већ геостратешким и геополитичким превирањима која ће свакако имати негативан утицај на саму економију - поручио је Љубоја.

Наглашава да би требало да дође до смањења референтних каматних стопа и то би могао, како наводи, бити генератор развоја привреде и прекидања рецесионог циклуса у западним економијама.

- Надамо се да ће 2024. година донијети разрјешење неких питања уколико не дође до великих геостратешких ломова, а тада можемо очекивати низ непредвиђених дешавања. Треба да се надамо томе да ће се геостратешки сукоби стабилизовати, а да ће након тога и економија узети замаха - закључио је Љубоја.

С друге стране, економиста Марко Ђого наводи да је 2023. година прошла и боље него што се очекивало.

- Дошло је до значајног смањења инфлације, док тражња за домаћим производима и услугама није претјерано пала, односно имали смо и неки привредни раст. Плате су расле више од инфлације - казао је “Гласу” Ђого, који је и декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

С друге стране, наводи да је тешко предвидјети дешавања у 2024. години.

- Надам се да ће се наставити даља стабилизација цијена и да ће за рат у Украјини бити пронађено неко рјешење, односно да неће даље значајније утицати на свјетску економију па самим тим и на нас - навео је Ђого те додао да Републику Српску ризику тренутно излажу рецесиона кретања у Њемачкој, која је и један од најважнијих спољнотрговинских партнера.

Русија и Кина

Александар Љубоја наводи и да Кина као привредни гигант није имала очекивани привредни раст.

- Оно што је изненађење јесте да је Русија имала привредни раст од три до 3,5 одсто, што је под условима санкција својеврстан успјех. Њима је одговарала велика продаја енергената, односно већа потрошња у Кини, али и житарица - поручио је Љубоја.

Маријана Миљић Бјеловук