На Филозофском факултету на Палама вечерас је представљена књига Весне Капор "Небо, тако дубоко", која говори о губитку ближњих, њиховим реакцијама и самоћи у новом вијеку.
Капорова, која је овогодишњи лауреат награде "Меша Селимовић", истакла је да је за њу признање веома значајно, и то баш зато што је примљено за књигу "Небо, тако дубоко", која прича о великој трагедији, о младој и прерано преминулој дјевојци Тари Сеници.

- То је кратак лирски роман. Бави се и губитком ближњих, сусретом људи са смрћу и њиховим реакцијама, бави се темом самоће у новом веку. Причам о томе шта чинити када се десе такве ствари, како се понашамо, можемо ли бити бољи као ближњи онима којима се десе те ствари - рекла је Капорова новинарима.

Она је навела да писац Меша Селимовић, такође, приповиједа о теми губитка, с тим што у његовим романима углавном мушкарци приповиједају бол губитка дјеце или ближњих, а она је у свом роману акценат ставила на мајчину, женску бол.

- Овај век је век морања и век такозване индивидуалности. То је пројекција виших сфера политичке манипулације на светском нивоу. Ми се морамо старати да једни другима останемо и будимо блиски, не будемо једни другима вукови, мада је то у великим градовима изражено и наш човјек се лако прими на то да му није важно шта се дешава код комшије или ближњег - објаснила је Капорова.

Према њеним ријечима, књига је један од момената кроз који се она бори против осамљености, отуђености и против новог свијета.

Капорова је навела да је књигу било јако тешко писати, да је било дана када је, а чак и у роману пише та реченица, "куцала и сузе су падале на тастатуру".

Промоцију књиге организовала је Катедра за србистику Филозофског факултета на Палама у оквиру "Академије лијепих ријечи".