На удаљеном локалитету у пустињи Сахара у Нигеру научници су ископали фосил спиносауруса, највећег међу диносаурусима месождерима, познатог по великој крести на глави у облику оштрице и вилицама са испреплетеним зубима за хватање рибе.

Истраживачи су рекли да је спиносаурус вребао шумовитим крајем и улазио у ријеке како би ловио крупну рибу, а био је дуг око 12 метара и тежак од пет до седам тона.

Овај диносаурус насељавао је Африку у доба креде прије око 95 милиона година.

Његов коштани кранијални гребен односно креста, висок око 50 центиметара, личио је на сјечиво, а овај диносаурус на леђима је имао велику коштану структуру налик једру и издужену њушку сличну крокодилу.

Уз постојећи назив рода спиносаурус, што значи "кичмени гуштер", истраживачи су му дали назив врсте "мирабилис", што значи "запањујући", због његове кресте.

То је тек друга позната врста спиносауруса, диносауруса који је стекао славу у популарној култури због свог приказивања у филмовима "Парк из доба јуре".

Спиносаурус, једини познати полуводени диносаурус предатор, придружио се тираносаурусу, гигантосаурусу и кархародонтосаурусу, који се налазе међу највећим диносаурусима који су јели месо.

Истраживачи су рекли да је његова креста вјероватно била само за показивање, јер дјелује превише крхко да би се користила као оружје, иако је била од чврсте кости без ваздушних кеса присутних код појединих других сличних структура код диносауруса.

Креста, вјероватно обложена кератином, попут рогова говечета, можда је била јарко обојена и функционална у сексуалној или конкуренцији везаној за територију или у препознавању између јединки.

- Ради се о љубави и животу - привлачењу партнера и одбрани своје територије - рекао је палеонтолог Универзитета у Чикагу Пол Серено, главни аутор истраживања објављеног у часопису "Наука".