У селу Крњеуш код Босанског Петровца пронађене су мошти свештеномученика Пилипа, који је убијен прије 200 година због православне вјере и српског имена.
Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је да су мошти свештеномученика Пилипа, родоначелника свештеничке лозе Карановић, обретене у засеоку Селиште уз помоћ мјесног свештенства и вјерујућих парохијана, те уз учешће и благослов Његовог преосвештенства епископа Сергија.
- Радује се данас православна Крајина, јер су након двије стотине година из утробе земље биолошки и духовни насљедници свештеника Пилипа на свјетло дана извадили његове мученичке мошти да нас довијека подсјећају на његову духовну снагу и свима буду на молитвено укријепљење и помоћ - саопштено је из кабинета епископа Сергија.
Из Епархије подсјећају да се већ 200 година са кољена на кољено преноси усмено предање које је касније и записано о мученичкој смрти овдашњег пароха свештеника Пилипа, који је због вјере православне и имена српског пострадао од руке злочинца Куленовића, тачније Кулин-капетана, сина Мустај-беговог.
О животу и смрти свештеника Пилипа, давнашњи свештеник крњеушки Петар Рађеновић оставио је запис у којем је наведено да се Пилип, по казивању, родио, у Лици, гдје се и школовао.
Ранђеловић је записао да се поп Пилип након 1800. године доселио у околину Петровца и да је био први свештеник ове парохије гдје је служио 15 до 20 година.
У запису је наведено да су Турци 1821. године објесили попа Пилипа у Понорцу након што су га оптужили да спрема побуну.
Породица је његово тијело тајно скинула са вјешала и сахранила га на гробљу иза породичне куће, подсјећају из Епархије бихаћко-петровачке.
Из Епархије истичу да је свештеник Пилип оставио бројне насљеднике - његови синови Тривун и Дамјан били су свештеници, а његови унуци, такође свештеници, Ђурађ и Стеван, били су и српске војводе у устанку 1875-1878. године.
