Оваj православни Србин, новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), гдје jе раниjе била стара Црква Светог Апостола Луке, с почетка 16. вијека, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића.

Од 1857. године ова црква је обновљена као Црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. године срушили до темеља, као и цијело село Клепце).

Родом је био од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, Вукашин. Треба да jе рођен негдје краjем 19. вијека, наjвјероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживјели усташки геноцид над Србима 194-1945. године Клепчани мало сјећаjу, док га се поjедини Срби у Сараjеву добро сјећаjу. У Сараjеву jе породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом православном црквом.

Када jе 1941. године дошла усташка злочиначка НДХ, по Сараjеву и широм Босне и Хрватске почело је прогоњење, хватање, депортовање у логоре, бацање у jаме и убиjање православних Срба, Јевреjа и Рома. Вукашин, коjи jе до тада често виђан у Староj цркви у Сараjеву, склонио се у своjе село, али су хрватске усташе римокатолици и тамо дошли, побили му све у његовоj и другим кућама у Клепцима и оближњим Пребиловцима, а њега ухватили.

Кажу да jе био на “неким шумским радовима”, али изгледа да се био склонио “у шуму”, тj. у неки од збјегова, гдје су се прогоњени и убиjани Срби склањали да би сачували голи живот.

Из родне му Херцеговине одведен jе у Сараjево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заjедно са многим другим православним Србима који су ухваћени у долини Неретве и по скоро читавоj Херцеговини.

Одвођење потресно описуjе jедан од преживјелих логораша Жарко Видовић из Сараjева. У Јасеновцу jе старца Вукашина, иако ниjе био много стар, но jе криjући се по шуми сав био зарастао у већ просиједу браду, jануара 1943. године, погубио усташки кољач Жила Фригановић.

О Вукашиновом страдању ми данас знамо углавном по свједочењу доктора Недјељка Зеца коме је то причао усташки злочинац Жиле Фригановић који је учествовао непосредно у ликвидацији Срба у логори Јасеновац.

Усташки зликовац Фригановић, видјевши Вукашина, постариjег сељака, како спокоjна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своjе православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану jаму, гдје су од раног jутра клали и бацали невине жртве, Ријешивши да му разбиjе таj мир и спокоjство, затражи од њега да викне „Живио Павелић”. Како Вукашин ниjе ништа одговарао, него jе само мирно и спокоjно ћутао, убица му jе ножем сjекао jедно по jедно ухо и нос.

Када му jе мучитељ запријетио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу, коjи jе, као поглавник злочиначке “Независне Државе Хрватске”, тада спроводио страховит прогон и затирање православних Срба свуда у Хрватскоj и Босни и Херцеговини, блажени мученик Вукашин jе, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божjу неизмјерност, полако и разговијетно рекао: „Само ти, диjете, ради своj посао!”

Оваj одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног Вукашиновог лица разбјеснио jе убицу, па му jе у бијесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сjурио у jаму. Мучитељ убица затим је полудио, и ово jе све испричао у логорскоj амбуланти доктору Неду Зецу, коjи jе ово касниjе и записао, и обjавио у збиркама свједочења преживјелих логораша из Јасеновца.

Вукашин Мандрапа из села Клепци код Чапљине канонизован је 1998. године и обиљежава се 29. маја као Свети новомученик Вукашин јасеновачки и клепачки.

Његова фреска поодавно jе насликана у манастиру Светог арханђела Гаврила у Земуну, и такође у скиту Јован-До код Острога, а свети лик му jе насликан и међу светитељима Епархије захумско–херцеговачке, коjу jе за прославу њене 780-годишњице урадио иконописац Александар Живадиновић (студент Академиjе СПЦ за конзервациjу и обнову).

У манастиру Тврдошу насликана jе икона Светог Вукашина и спјеван Тропар.

Тропар Светом новомученику Вукашину јасеновачком, глас 8:

Вукашине Херцеговче, Нови Српски Страстотерпче, Христа ради Ти пострада у логору Јасеновац. Када Те мучитељ ножем клаше, Ти њему кротко говораше „Само ти диjете ради своj пocao”, jер нама jе Христос живот вjечни дао. Њега моли, Мучениче, као Спаса свиjу, да спасе и род наш православни.