Статистика каже да су плате порасле. Власти ће се похвалити да просјечна нето плата у Српској из мјесеца у мјесец расте, а да су и пензионери добили повећања. Међутим, када се бројеви ставе један поред другог, постаје јасно да раст примања не значи и бољи живот.

Напротив, за већину грађана сваки нови мјесец представља нову борбу.

Синдикална потрошачка корпа у Републици Српској за мај достигла је 2.911,52 КМ. Само четири мјесеца раније, у фебруару, износила је 2.857 КМ. То значи да су минимални трошкови живота једне четворочлане породице за свега четири мјесеца порасли за 54,52 КМ.

За исто вријеме просјечна нето плата повећана је са 1.649 на 1.682 КМ, односно за 33 марке. Другим ријечима, трошкови живота расли су брже од зарада.

Још је поразнија чињеница да просјечна плата ни данас није довољна ни за 60 одсто синдикалне потрошачке корпе. У мају је просјечном раднику недостајало готово 1.230 КМ да покрије оно што синдикати сматрају минимумом достојанственог живота за четворочлану породицу.

А тај „минимум“ далеко је од луксуза.

У синдикалној корпи нема вожње аутомобила, нема љетовања, зимовања, одлазака у ресторане, нити било каквих већих животних задовољстава. Нема ни кредита које отплаћује велики број грађана. Нема ванредних трошкова, поправке аутомобила, рођендана, екскурзија или непланираних одлазака љекару. У њој су само основне животне потребе. Храна, режије, хигијена, лијекови, одјећа, школски прибор и аутобуска карта. А ни за то просјечна плата није довољна.

Посебно забрињава положај пензионера. Просјечна пензија у фебруару износила је 696,44 КМ, а у мају 697,62 КМ. Повећање за четири месеца износи свега 1,18 КМ. За то време синдикална корпа порасла је 54,52 КМ.

Док су животни трошкови расли из мјесеца у мјесец, повећање пензије било је мање од цијене једног хљеба и литре млијека. Просјечна пензија данас покрива тек око 24 одсто минималних трошкова живота једне породице, што довољно говори о томе колико су старији грађани изложени сиромаштву.

Највећи „непријатељ” кућног буџета и даље је храна. За прехрану је потребно издвојити 1.339,75 КМ, односно скоро половину укупне синдикалне корпе. За режије одлази додатних 722 КМ, док за хигијену, лијекове, одјећу, обућу, превоз и образовање остаје оно што многим породицама већ одавно није довољно.

Посебно је симболично да је за образовање и културу у синдикалној корпи предвиђено свега 93 КМ мјесечно. То је мање него што многе породице издвоје за један одлазак у маркет. Порука је јасна. Када се једва преживљава, култура, књиге, позориште или биоскоп постају луксуз.

На то упозорава и Муриса Марић, предсједница Удружења за заштиту потрошача „Дон“. Она каже да грађани више не причају о квалитету живота, већ искључиво о преживљавању.

- Имамо јако мало новца и причамо само о томе како да преживимо. Нико не узима у обзир људе који имају кредите. Срамотно је када видимо колико издвајамо за образовање и културу, као и за хигијену – каже Марићева.

Ни поређење са ФБиХ не доноси оптимизам. Тамо је синдикална потрошачка корпа у јуну износила 3.290 КМ, док је просјечна плата за април била 1.706 КМ, односно покривала је свега 51,86 одсто минималних трошкова живота.

Иначе, у синдикалну потрошачку корпу спадају хљеб, млијеко и млијечни производи, месо и прерађевине од меса, риба, јаја, воће, поврће… Између осталог урачунато је брашно, павлака, јаја, пилетина, свињетина са и без кости, кромпир, јабуке, те сезонско поврће.

У ставку становање и комуналне услуге укључени су трошкови електричне енергије, воде, гријања, одвоза смећа и осталих комуналних накнада, а у текуће одржавање домаћинства средства за чишћење, ситне поправке и одржавање хигијене стамбеног простора. Кропу чине и набавка одјеће и обуће, те производи за личну хигијену, основни лијекови и медицинске услуге које нису у потпуности покривене здравственим осигурањем. Под ставком превоз рачунају се трошкови транспорта, а образовање и култура набавка школског прибора, уџбеника и минимални издаци за културне и друштвене активности породице.

Грађани не живе од статистичких процената, већ од новца који остане након што плате храну, рачуне и лијекове. А тог новца остаје мало или нимало.