Прије 34 године на сарајевској Башчаршији убијен је Никола Гардовић, рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Рамиза Делалића Ћеле који је убио Николу Гардовића тек почетком 2006. године сарајевско Кантонално тужилаштво покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних "Зелених беретки" Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног ратног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића "за заслуге" је на поклон добио пиштољ са посветом.
Српски сватови 1. марта 1992. године окупљали су се у сарајевском насељу Алипашино поље, а домаћини Гардовићи су на балкон стана, у складу са обичајима истакли српску тробојку. Међутим, већ тада су међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре.
Десетак бандита, али не комшија, покушали су већ тада да докаче и скину српску заставу, што им сватови и домаћини нису дозволили.
Тог 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву вјенчали су се Милан Гардовић и Дијана Тамбур.
Свадбени ручак био је организован у Дому Свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.
Послије вјенчања, стотињак сватова аутомобилима су се упутили у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала 150-200 метара даље - код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому.
Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, до сватова се довезао бијели "голф" у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима и озлоглашени Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе.
Дошло је до комешања, након чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића. Неколико минута касније Гардовић је преминуо у колима Хитне помоћи.
Породица Гардовић је након убиства на Башчаршији морала да се исели из Сарајева.
