Утврђивање идентитета илегалних миграната представља велики изазов и проблем за домаће службе јер велики број њих нема код себе ниједан лични документ, што отежава и провјере у земљама поријекла, у којима и нема велике заинтересованости за сарадњу, те умањује шансе за уговарање евентуалног повратка.
Служба за послове са странцима БиХ у првом полугодишту 2020. године евидентирала је 6.641 незаконитог мигранта, а судећи према изјавама које су узете од њих, највише их је из Пакистана.
Према Закону о странцима, Служба је надлежна да покреће и води поступак утврђивања идентитета странаца. Мигранте без утврђеног идентитета је, како је наведено у одговору Министарства безбједности БиХ на посланичко питање, веома тешко вратити у земљу поријекла или земље у окружењу, јер постоји незаинтересованост тих земаља за било какву сарадњу са БиХ о питању потврђивања идентитета миграната и њиховог прихватања.
Служба је приликом поступака за удаљавање лица из БиХ од дипломатско-конзуларних представништава неких земаља информисана да институције нису у могућности да на основу личне изјаве и фото-дактилоскопске документације потврде држављанство лица, већ траже и додатне доказе као што су пасош, лична карта, диплома, возачка дозвола.
- То лица не посједују, те је готово немогуће ријешити овакве случајеве. Овај проблем додатно усложњава чињеница да многе од земаља поријекла немају своја дипломатска представништва у БиХ - стоји у информацији.
Даље је истакнуто да су тако органи у Авганистану обавијестили Службу да немају компјутеризовану базу података својих држављана како би могли утврдити идентитет, а да на основу отисака прстију могу провјерити само лица која се воде у евиденцији почињених кривичних дјела.
- Према информацијама представника Амбасаде Авганистана у Софији, услов за прихват и издавање путног листа је добровољност за повратак. С обзиром на то да БиХ није чланица ЕУ, присилни пут није могућ - истакнуто је у информацији.
Амбасади Алжира у Риму, због непосједовања докумената, најчешће из БиХ шаљу биометријске податке о лицима и тај процес траје више мјесеци.
- Имали смо случај гдје смо уз неколико ургенција на наш захтјев одговор добили након четири мјесеца. Та амбасада за лица која искажу намјеру за добровољни повратак тражи унапријед куповину карте, да би издали путни налог само за тај датум, што на крају значи да у случају отказивања или промјене термина лета путни лист постаје неважећи, а тиме карта пропада, док за присилно удаљење једноставно не добијемо одговор или одговори нису достављени благовремено - истакнуто је у одговору.
Када су у питању држављани Пакистана, Служба је дошла до података да је тамошњи парламент разматрао могућност помоћи њиховим држављанима који бораве у привременим прихватним центрима у БиХ.
- Њихова амбасада за оне који желе да се врате након утврђивања идентитета издаје путни лист, а за оне који то неће нису спремни сарађивати у поступку утврђивања идентитета и повратка - закључено је у документу.
Да је ова проблематика и те како сложена, потврђује и директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић. За “Глас Српске” наглашава да је више од 97 одсто миграната без икаквих личних докумената.
- Најтежа ствар је утврђивање идентитета. Дешава се да се изјасне да су из једне земље, провјеримо, а такве особе у том систему нема. Онда са њим, ако га поново пронађемо, поново пролазимо кроз интервју, а тада каже да није из Пакистана, него из Авганистана и све испочетка - казао је Ујић и додао да је током 2018. и 2019. године око 1.400 особа враћено у земље из којих су кренули на основу реадмисије.
