У Босни и Херцеговини је прошлог мјесеца почела примјена новог Закона о заштити личних података који доноси строжа правила у складу са европском ГДПР уредбом и предвиђа високе новчане казне за злоупотребу личних података.

О томе шта се све сматра личним подацима, колике су казне за неовлаштено кориштење личних података, шта грађани треба да знају када постављају видео-надзор на своје домове, CAPITAL је разговарао са адвокатицом Јованом Диљевић, специјализованом за ову област.

Диљевић каже да нови закон у БиХ и Општа уредба о заштити личних података (ГДПР) која се примјењује на територији Европе личне податке разврставају на директне и индиректне идентификаторе.

- Директни идентификатори су име и презиме, адреса пребивалишта, матични број, а индиректни су, нпр., ИП адреса која упаривањем са неким од директних података може да доведе до вашег идентитета. То су, дакле, сви они подаци који или у споју са неким другим или самостално могу да вас одреде као личност - каже Диљевић.

Појашњава да је стари закон усвојен 2005. године, прије него што се дигитална ера развила до те мјере да се толики број података прикупља.

- Тада нисмо имали ни умјетну интелигенцију нити смо имали толико развијене друштвене мреже нити неке дигиталне системе плаћања. Самим тим закон је био штур и сводио се више на неке термине и дефиниције везано за заштиту личних података, а нисмо имали неки конкретан механизам нити надзора нити кажњавања у складу са ГДПР уредбом - нагласила је она.

Истиче да је нови закон који је усвојен у фебруару ове године, а почео да се примјењује у октобру, у 99 одсто усклађен са ГДПР уредбом са неким специфичностима за државу у којој се примјењује.

Говорећи о заштити података, Диљевић је рекла да грађани првенствено морају имати свијест гдје се сви наши лични подаци налазе.

- Често можемо видјети на друштвеним мрежама да људи сликају своја лична документа. У нашем туризму и даље је пракса да кад дођете на рецепцију хотела ваш пасош се или слика или скенира, а ја сам имала ситуацију и да ми траже да лични документ оставим преко ноћи зато што је била гужва на рецепцији. Дакле, први корак је да ми сами схватимо гдје се све ти лични подаци налазе, да их сами заштитимо, да знамо своја права и да, на примјер, на рецепцији кажемо не желим да вам остављам свој документ, немате право ни да га скенирате нити да сликате, можете евидентирати број пасоша за потребе пријаве боравка, али никако да га сликате, скенирате и остављате преко ноћи - нагласила је Диљевић.

Видео-надзором можете да “покривате” само ваш посјед

Овај закон третира и видео-надзор, а Диљевићева је појаснила да онај ко жели да постави видео-надзор на свој пословни или стамбени објекат то може да учини, али да не смије да угрози права других људи.

- Посебни чланови новог закона посвећени су конкретно обради видео надзора. Ако поставите видео надзор на ваш пословни или стамбени објекат, битно је да се он поставља тако да снима само вашу територију, односно ваш улаз. Немате право да снимате тротоаре јавних површина јер је за надзор јавних површина овлаштено само Министарство унутрашњих послова - рекла је она.

Такође, навела је и да пред улазак у зону снимања мора бити јасна инструкција свим особама које улазе у тај простор да је објекат под видео надзором те морају оставити податке особе задужене за заштиту података којој се могу обратити они који желе да се њихов лик брише из тих снимака или у случају да полиција треба тај снимак.

Максимална новчана казна прописана овим законом је 40 милиона КМ или четири одсто годишњег промета, а Диљевићева је појаснила у којим случајевима се она може изрећи.

- Те одредбе се односе на најозбиљније прекршаје, а то је неовлаштено коришћење или пренос личних података или на примјер неовлаштено преношење личних података у треће земље што је посебно осјетљива тематика. Уколико дође до таквог неовлашћеног извоза података можемо очекивати те највеће казне. Корпорацији Мета изречена је у Француској таква казна, јер је кроз своје апликације попут Инстаграма и Фацебоока прикупљала огроман број података држављана ЕУ и извозила их у њихову централу у САД које се сматрају зоном високог ризика за приватност података јер њихове обавјештајне службе по законима које спроводе имају приступ свим информацијама без обзира на право на приватност и све друге законе који одређују заштиту личних података - нагласила је она. 

Цијели разговор погледајте у наставку.