- Предшколско васпитање је темељ за целоживотно учење и образовање. Тај период раног развоја када су деца, између осталог, и у вртићу, је период када се они најинтензивније развијају и тада заправо постављамо темеље за све оно што их чека даље у животу. Због тога се и наш државни програм зове „Године узлета“, јер су те године заправо толико важне - објашњава Марија Павловић Маловић.

Када је право вријеме за први дан без маме

По закону Србије дијете може да крене у вртић са навршених годину дана, каже предавач на Високој школи за васпитаче, доктор педагошких наука Милијана Лазаревић.

- Јасно је да је у тим првим годинама живота детету најважнији однос са родитељима, са којима у првој и другој години гради снажне, базичне везе. У том смислу струка каже да, ако имате могућности, сачекате да дете напуни две или две и по године да крене у вртић, дакле у периоду када већ креће да исказује заинтересованост за вршњаке. Има и мишљења да треба сачекати трећу годину за полазак у вртић, пре свега због потенцијалних болести са којима се деца у јасленом узрасту срећу и изградње имунитета, али то је индивидуална и дискутабилна ствар јер нека деца стичу колективни имунитет чак са пет година - појашњава Милијана Лазаревић.

Она истиче да родитељи, а нарочито маме, ни у ком случају не треба да брину ако немају могућност да сачекају и дијете морају да упишу у вртић већ са годину дана.

- Ја као мама морам да кажем да су оба моја детета кренула у јаслице са годину дана и за њих је то било дивно искуство. Дакле, нисам јасле доживела као нужно зло, већ као једно потпуно другачије искуство за децу које она не могу добити у породици. Тако да је порука мамама – упишите дете у вртић када год будете морали и немојте да вас због тога гризе савест - поручује гошћа подкаста “Породично…са Сандром Черин”.

Вртић није играоница

На питање како дјецу припремити за полазак у вртић, Милијана Лазаревић каже да је најбоље ствари назвати правим именом:

“Родитељи често, у најбољој намери и са жељом да детету приближе полазак у вртић на начин који им може бити познат, кажу – “идеш у играоницу” или “вртић је нешто као твоја играоница”. Међутим, таква порука значи да се дете оставља у уверењу да ће родитељ бити ту сваког дана и да оно у сваком тренутку може да оде до родитеља да га нешто пита или да каже да се доста играло и да жели да иде кући. Савет родитељима је да никако не шаљу детету такву поруку, увек је боље рећи – крећеш у вртић, тамо ћеш имати нове другаре и васпитаче, а ми ћемо на крају дана доћи по тебе”.

Први дан у вртићу, примјећује, често прође много боље него што су родитељи очекивали.

- Код деце је први утисак заправо збуњеност јер долазе у нешто ново, другачије. Реакције попут плача и негодовања се обично јаве касније, када деца схвате да је вртић место где ће проводити дужи временски период без родитеља. Али, све то прође и у том смислу постоје два момента у којима дете почиње да доживљава вртић као сигурно и не тако страшно место у односу на оно што су била његова очекивања. Први је тај тренутак када дете стекне поверење да ће се родитељ заиста вратити по њега на крају дана, а други је моменат када се дете повеже са васпитачем – одраслом особом у групи која може да дође да га утеши - указује Милијана Лазаревић.

Програм “Године узлета”, напомиње Марија Павловић Маловић, говори да породица и вртић треба да буду повезани системи чија се сарадња базира на договору и прављењу неке добре динамике.

- Врло је добра пракса када се родитељима омогући улазак у вртић заједно са дететом, чак и да буду заједно у соби првог дана. Такође, треба имати на уму да је дан у вртићу испресецан рутинама па тако постоји одређено време за игру, ужину, ручак, спавање. Корз те рутине деца могу полако у својој глави да повезују временску структуру боравка у вртићу, а родитељи могу детету рећи да, на пример, данас остаје до ужине. И дете зна, када поједе ужину - мама ће доћи по њега. Следећег дана се, рецимо, детету каже да остаје на спавању и да ће мама доћи по њега када се пробуди. Тако се уклања та неизвесност и страх код деце да су остављена и да мама или тата неће доћи по њих - оцјењује Марија Павловић Маловић.

Вртић треба да буде мјесто заједничког живљења, слажу се гошће подкаста и указују на то да сарадња родитеља, васпитача и стручних сарадника у предшколским установама, педагога и психолога, у великој мјери може помоћи дјеци да полазак у вртић и боравак у њему буде једно лијепо и пријатно искуство.