- Predškolsko vaspitanje je temelj za celoživotno učenje i obrazovanje. Taj period ranog razvoja kada su deca, između ostalog, i u vrtiću, je period kada se oni najintenzivnije razvijaju i tada zapravo postavljamo temelje za sve ono što ih čeka dalje u životu. Zbog toga se i naš državni program zove „Godine uzleta“, jer su te godine zapravo toliko važne - objašnjava Marija Pavlović Malović.

Kada je pravo vrijeme za prvi dan bez mame

Po zakonu Srbije dijete može da krene u vrtić sa navršenih godinu dana, kaže predavač na Visokoj školi za vaspitače, doktor pedagoških nauka Milijana Lazarević.

- Jasno je da je u tim prvim godinama života detetu najvažniji odnos sa roditeljima, sa kojima u prvoj i drugoj godini gradi snažne, bazične veze. U tom smislu struka kaže da, ako imate mogućnosti, sačekate da dete napuni dve ili dve i po godine da krene u vrtić, dakle u periodu kada već kreće da iskazuje zainteresovanost za vršnjake. Ima i mišljenja da treba sačekati treću godinu za polazak u vrtić, pre svega zbog potencijalnih bolesti sa kojima se deca u jaslenom uzrastu sreću i izgradnje imuniteta, ali to je individualna i diskutabilna stvar jer neka deca stiču kolektivni imunitet čak sa pet godina - pojašnjava Milijana Lazarević.

Ona ističe da roditelji, a naročito mame, ni u kom slučaju ne treba da brinu ako nemaju mogućnost da sačekaju i dijete moraju da upišu u vrtić već sa godinu dana.

- Ja kao mama moram da kažem da su oba moja deteta krenula u jaslice sa godinu dana i za njih je to bilo divno iskustvo. Dakle, nisam jasle doživela kao nužno zlo, već kao jedno potpuno drugačije iskustvo za decu koje ona ne mogu dobiti u porodici. Tako da je poruka mamama – upišite dete u vrtić kada god budete morali i nemojte da vas zbog toga grize savest - poručuje gošća podkasta “Porodično…sa Sandrom Čerin”.

Vrtić nije igraonica

Na pitanje kako djecu pripremiti za polazak u vrtić, Milijana Lazarević kaže da je najbolje stvari nazvati pravim imenom:

“Roditelji često, u najboljoj nameri i sa željom da detetu približe polazak u vrtić na način koji im može biti poznat, kažu – “ideš u igraonicu” ili “vrtić je nešto kao tvoja igraonica”. Međutim, takva poruka znači da se dete ostavlja u uverenju da će roditelj biti tu svakog dana i da ono u svakom trenutku može da ode do roditelja da ga nešto pita ili da kaže da se dosta igralo i da želi da ide kući. Savet roditeljima je da nikako ne šalju detetu takvu poruku, uvek je bolje reći – krećeš u vrtić, tamo ćeš imati nove drugare i vaspitače, a mi ćemo na kraju dana doći po tebe”.

Prvi dan u vrtiću, primjećuje, često prođe mnogo bolje nego što su roditelji očekivali.

- Kod dece je prvi utisak zapravo zbunjenost jer dolaze u nešto novo, drugačije. Reakcije poput plača i negodovanja se obično jave kasnije, kada deca shvate da je vrtić mesto gde će provoditi duži vremenski period bez roditelja. Ali, sve to prođe i u tom smislu postoje dva momenta u kojima dete počinje da doživljava vrtić kao sigurno i ne tako strašno mesto u odnosu na ono što su bila njegova očekivanja. Prvi je taj trenutak kada dete stekne poverenje da će se roditelj zaista vratiti po njega na kraju dana, a drugi je momenat kada se dete poveže sa vaspitačem – odraslom osobom u grupi koja može da dođe da ga uteši - ukazuje Milijana Lazarević.

Program “Godine uzleta”, napominje Marija Pavlović Malović, govori da porodica i vrtić treba da budu povezani sistemi čija se saradnja bazira na dogovoru i pravljenju neke dobre dinamike.

- Vrlo je dobra praksa kada se roditeljima omogući ulazak u vrtić zajedno sa detetom, čak i da budu zajedno u sobi prvog dana. Takođe, treba imati na umu da je dan u vrtiću ispresecan rutinama pa tako postoji određeno vreme za igru, užinu, ručak, spavanje. Korz te rutine deca mogu polako u svojoj glavi da povezuju vremensku strukturu boravka u vrtiću, a roditelji mogu detetu reći da, na primer, danas ostaje do užine. I dete zna, kada pojede užinu - mama će doći po njega. Sledećeg dana se, recimo, detetu kaže da ostaje na spavanju i da će mama doći po njega kada se probudi. Tako se uklanja ta neizvesnost i strah kod dece da su ostavljena i da mama ili tata neće doći po njih - ocjenjuje Marija Pavlović Malović.

Vrtić treba da bude mjesto zajedničkog življenja, slažu se gošće podkasta i ukazuju na to da saradnja roditelja, vaspitača i stručnih saradnika u predškolskim ustanovama, pedagoga i psihologa, u velikoj mjeri može pomoći djeci da polazak u vrtić i boravak u njemu bude jedno lijepo i prijatno iskustvo.