Поред тога што је корона вирус затворио живот и многа радна мјеста, скратила или потпуно одузела примања запосленима, наравно да је за очекивати да ће да нас снађу нови намети.

Шта друго очекивати од некога ко је профитирао и током ратних збивања, док је неко чувао кућни праг, а неко остао без свега, а хиљаде и хиљаде њих без живота, него да профитира и у ванредној ситуацији коју је сам прогласио.

Испитни рокови за студенте који студирају у Србији увелико су заказани, и то од краја маја до почетка јуна, а власти Републике Српске, као додатни мотив за учење и полагање испита шаљу подстрек у виду 200КМ, али за плаћање теста који се искључиво ради у Бањалуци.

У реалности то изгледа овако: уђемо у аутомобил, не више од 3 човјека, јер је тако по прописима, а и аутобуске линије још увијек не раде (а можда и прораде до кретања на факултет).

Ако ја кренем из Требиња са још двојицом колега, трошкови су од 80 до 90КМ за гориво. Ево наточићемо воде код куће и направити по 2 сендвича, тестирати се и опет назад, док сачекамо да буду готови резултати тестирања, па “хајде Јово наново”.

Можда је јефтиније наћи неки смјештај, мада ко гарантује да ће бити у питању једна ноћ? Мале су шансе да резултати могу стићи и кроз 2 до 3 дана.

У случају да се отворе аутобуске линије, то је у једном правцу око 40 КМ, а ако понесемо индексе, боље ћемо проћи барем неколике мараке.

Гдје је малтретирање за тих, у најбољем случају 6 сати вожње у једном правцу Требиње-Бањалука?

Гдје је требињским студентима дефицитарних занимања стипендија, коју нису видјели мјесецима?

Поставља ли ико питање јесу ли нечији родитељи остали без посла, је ли им смањена плата, да ли и даље стоје и станарина и режије, пут у Београд, Нови Сад или Крагујевац?

Поред тога што одавно немају слуха за свој народ, велике патриоте узвраћају ударац Србији која је студентима из Републике Српске омогућила да студирају у условима домаћих студената, без додатних цијена школарине предвиђених за стране студенте.

Исти тест који се ради у Београду кошта 6.000 динара, што је око 100 КМ?!

Власти су скочиле да бране свој тест од двије стотине марака, када су се појавиле информације да је у Федерацији тест на корона вирус 60 КМ. Кажу да је њихов тачнији и свјетски признат, а једно је сигурно – цијена му је свјетска.

Како ствари стоје, из финансијског угла гледано, јефтиније дође просјечном студенту да студира у Широком Бријегу, сигуран сам да ће прије дипломирати, него што резултати теста стигну, а и мање горива треба до Широког Бријега него до Бањалуке.

Свакако су дипломе из Широког Бријега, Травника или Гацка признате међу високим сталежом Републике Српске, тако да би то био пун погодак!

Ионако нам је и ово, наизглед нормално образовање срозано на ниске гране. Неписмени људи долазе на мјеста директора школа, све је подређено партији. Од запослења чистачица, до положаја заштићених ученика којима је неко близак партији.

Све мирише на то да би професор Паповић могао имати пуне руке посла. До сада је имао посла и са лондонским студентима, па не би било згорег да помогне и ове требињске.

“Мрски” студенти, због којих је владала паника да ће раширити вирус када дођу кућама платиће ширење панике, а ако ништа, по казни ће отићи у град који биљежи највеће цифре заражених корона вирусом у Републици Српској.

Остаће нејасно зашто се и у осталим болницама не раде овакви тестови? Али добро, навикли смо да Херцеговци за многе ствари здравствену помоћ морају тражити у другим регијама, а навика је чудо.

Да је тест 1000 КМ, вјерујем да се нико не би побунио, а и како ће ако му је партија обећала посао рођаку, асфалт у селу, дала 20 кг кромпира, отписала дуг за струју.

Хоће ли ови тестови, који су услов за прелазак границе, исплатити макар дио паркинга од 35 милиона КМ за УКЦ Бањалука или барем онај шатор, ваљда будућу мобилну болницу у Залужанима?