Српски историчар Васа Чубриловић /1897-1990/, најмлађи учесник атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, умро је 11. јуна 1990. године.

Након што је 27. јануара 1914. године демонстративно напустио светосавску приредбу, на којој је интонирана химна цару Фрањи Јосифу, Васа Чубриловић избачен је из гимназије у Тузли и прешао је код сестре у Сарајево, гдје је наставио школовање.

Чубриловић се у Сарајеву повећао са Данилом Илићем и другим члановима организације „Млада Босна“, који су спремали атентат на надвојводу Франца Фердинанда.

Васу је суд поштедио смртне казне јер је био малољетан, али га је осудио на 16 година најстрожег затвора, који је издржавао у аустријском Мелерсдорфу и у Зеници.

У затвору је провео четири и по године, од чега више од три године у самици.

У Другом свјетском рату био је затворен у логору на Бањици.

Чубриловић је студирао филозофију на Универзитету у Београду, гдје је докторирао 1927. године.

Између два свјетска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије.

Он је био историчар са изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових око 70 књига и студија.

Међу дјелима Васе Чубриловића су „Босански устанак 1875-1878“, „Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог вијека“ и „Одабрани историјски радови“.

Чубриловић је био декан Филозофског факултета у Београду, а након пензионисања наставио је научни, педагошки и организациони рад у Српској академији наука и умјетности.