Руководиоци институција, замјеници, помоћници, шефови кабинета, амбасадори и други запослени на нивоу БиХ годишње имају више од два милиона за храну и пиће по основу репрезентације, а нови подаци показују да су се рачуни низали и у години пандемије када је рад на већини радним мјестима углавном био сведен на минимум.
Репрезентација је право на коришћење средстава за угоститељске услуге, а ради одржавања службених и пословних контаката те пријема гостију, како у земљи тако и у иностранству. Правилником, који је усвојен 2015. године, обавезује све да доставе јасна правдања направљених рачуна, али се до сада показало у великом броју случајева, посебно из ревизије, да у пракси то све није тако.
На захтјев Мирјане Маринковић Лепић, посланика у Представничком дому Парламента БиХ и члана Комисије за финансије и буџет, дио институција је доставио податке о прошлогодишњим рачунима по основу репрезентације, док остали још подвлаче црту. Из достављених докумената је видљиво да су надлежни углавном смањили потрошњу, али и да су и лани направљени рачуни тешки хиљаде и хиљаде марака.
Агенција за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитета БиХ је, од 6.000 КМ, потрошила око 2.400, њихове колеге у Агенцији за статистику су потрошили око 4.100 КМ, а правилник максимално на годишњем нивоу, дозвољава 7.000 марака. Гранична полиција је потрошила више од 27.500 КМ од 35.000 колико су у каси имали за те намјене.
Трошкове су пописали и у Правобранилаштву БиХ. Тврде да су се понашали у складу са лимитима и правилима те су од предвиђених 7.000, потрошили око 2.800 марака. Служба за заједничке послове институција БиХ лани је на иће и пиће дала 3.500 КМ приликом колегијума, пословних састанака.
Трошкове је значајно срезао Суд БиХ. Иако су имали 20.000 марака у каси, потрошили су 3.400 КМ. По основу заједничких правила која важе за све те интерног правилника о репрезентацији и поклонима, новац је искеширан за покривање насталих рачуна у службеним просторијама поводом одласка судија у пензију те набавке поклона. Рачуне су сабрали и у Агенцији за борбу против корупције. Од 7.000, потрошили су 5.000 марака.
Маринковић Лепић каже за “Глас Српске” да ће сачекати да види ко ће све у року послати податке, како би имала јаснију слику. Ипак, додаје, видљиво је да се трошило и у пандемији.
- Генерално, запањена сам бахатошћу приликом трошења новца из буџета, и желим показати како се руководиоци односе према новца, имају право на ту накнаду у одређеном износу. Ипак, лани су биле ријетке и посјете и када се узме у обзир све како се радило прошле године, та ставка није требало ни да постоји. Радило се од куће, нису се уживо примале делегације и гости - рекла је и подвукла да се репрезентација не мора потрошити.
Највише новца у каси, према Правилнику, има ресор иностраних послова, Предсједништво БиХ и Министарство одбране БиХ, укључујући и Оружане снаге за те намјене, а износи се, генерално, крећу од 3.000 до пола милиона.
Посљедњи потпуни подаци о издацима за услуге репрезентације објавила је Канцеларија за ревизију институција БиХ, а односе на 2019. годину. Рачуни су заустављени на 2,1 милиона и били су за 47.000 мањи у односу на годину раније.
- И даље није на адекватан начин успостављен систем интерних контрола будући да недостају адекватна образложења разлога настанка трошка која би се могла довести у везу са службеним активностима и оправданошћу трошења јавних средстава - истакнуто је у ревизорском извјештају.
