Домаћинства у Босни и Херцеговини скоро половину примања троше на храну, што је убједљиво највише гледајући податке из земаља регије.

Када се узму у обзир сви подаци, породица у Босни и Херцеговини највише просјечних примања троши на храну.

Синдикати у БиХ кажу да се за храну издваја око 45 одсто примања, док се, према подацима Истраживачко-издавачког центра Демостат у Србији, издваја нешто више од 40 одсто, Црној Гори око 30 одсто, Хрватској 27 одсто, а Словенији 18,8 одсто просјечних примања.

Иначе, високо учешће прехране у укупним издацима једног домаћинства значи низак стандард.

Када се погледају најбогатије земље свијета попут САД, ти трошкови чине шест одсто укупне потрошње домаћинства.

У Великој Британији се на храну троши око осам одсто укупне потрошње, а у Њемачкој око 11 одсто.

Како се наводи у најновијим подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, синдикална потрошачка корпа за април 2025. године износи 3.168,90 КМ.

- Просјечна плата исплаћена у Федерацији БиХ за мјесец фебруар 2025. износила је 1.525 КМ. Минимална плата према одлуци Владе ФБиХ је 1.000 КМ. Покривеност синдикалне потрошачке корпе просјечном платом је 48,12%. Покривеност синдикалне потрошачке корпе минималном платом је 31,56% - истакли су из Савеза самосталних синдиката БиХ.

Додали су да је за прехрану потребно 44,85% синдикалне потрошачке корпе, за становање и комуналне услуге - 13,65%, хигијену и одржавање здравља - 9,38%, образовање и културу - 10,10%, одјећу и обућу - 11,36%, превоз - 4,35%, а одржавање домаћинства - 6,31%.

Слична ситуација је и у Републици Српској.

Из Савеза синдиката Републике Српске објавили су да је у марту синдикална потрошачка корпа износила 2.700 КМ, те да је учешће прехране у корпи 1.237 КМ или 45,81 одсто.

Тако је за становање и комуналне услуге потребно 664 КМ или 24,6 одсто, текуће одржавање домаћинства 5,77 одсто, одјећу и обућу 211 КМ или 7,85 одсто, хигијену и његу здравља 114 КМ или 4,26 одсто, превоз 225 КМ или 8,36 одсто и образовање и културу 90 КМ или 3,36 одсто.

Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, рекао је за "Независне новине" да је ово поражавајући податак.

- Цијене хране у БиХ су највише у региону те више него у земљама западне Европе, гдје је стандард неупоредиво виши и гдје су плате неупоредиво више. Храна је скупља него у Њемачкој, Аустрији и Словенији. Ово дефинитивно заслужује тематски и системски приступ како би се ријешио тај проблем. Да ли је ту превелика глад трговачких ланаца који покушавају на било који начин преко ноћи стећи огромна богатства науштрб својих грађана? Да ли треба смањити марже или увести јаче контроле? У коначници, плате се морају повећати, јер сада могу покрити половину потрошачке корпе, а минимална тек трећину. Очекујемо и коначно би било вријеме да се власти у БиХ почну бавити проблемима обичног човјека, а не кадрирањем и расподјелом фотеља - нагласио је Шаторовић.