Запослени у институцијама БиХ који током трајања епидемије изазване вирусом корона раде од куће имају право на накнаду за одвојени живот и сва права из радног односа, изузев права на превоз.

Висина мјесечне накнаде за одвојени живот зависи од положаја и износи од 300 марака за обичне запослене, преко 400 КМ за руководеће службенике, па до 475,69 КМ колико мјесечно добијају директори институција на нивоу БиХ, те посланици и делегати у Парламенту БиХ којима је мјесто пребивалишта удаљено више од 80 километара од радног мјеста. Наши саговорници кажу да је непримјерено да се било коме, поготово у оваквој ситуацији, исплаћују такве принадлежности и кажу да би се укидањем накнада могле остварити колике-толике уштеде, а уштеђени новац усмјерити у здравствени сектор.

Бивши посланик СДС-а у Парламенту БиХ, на чију иницијативу су свим функционерима у заједничким институцијама укинуте накнаде за рад у комисијама, Александра Пандуревић каже да запослени за вријеме које редовно проведу на послу треба да имају накнаду за одвојени живот, али не и ако раде од куће, јер је то нехумано и неморално.

- Ту аномалију треба исправити и показати више друштвене солидарности. Ако неко сједи у својој кући и спрема ручак, наравно да не треба да има право на накнаду за одвојен живот. Уштеде које се остваре укидањем тих накнада, колике год оне биле, треба усмјерити у борбу против вируса корона - каже Пандуревићева.

Она сматра да је за те аномалије најодговорнији Савјет министара БиХ.

- Прошле године остварено је 750 милиона марака мање прихода од индиректних пореза, а Савјет министара другу годину заредом повећава буџет заједничких институција. На тај начин се узимају паре од ентитета и општина, а тиме директно и од здравственог сектора који је у њиховој надлежности - каже Пандуревићева.

Њено мишљење дијели и социолог и професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драго Вуковић, који каже да је ријеч о једној карикатуралној и парадоксалној ситуацији.

- Покушавам да разумијем тај парадокс, јер ми може бити разумљиво уколико неко живи у изнајмљеном стану у Сарајеву и на тај начин ради од куће, а истовремено је одвојен од породице. Али сумњам да ће неко коме је одређено да ради на даљину остати у изнајмљеном стану и да неће отићи својој породици - каже Вуковић.

Он истиче да је то ипак парадоксална ситуација и примјер неуређеног друштва и власти која постоји искључиво ради власти и личних и страначких интереса.

- Власт се јако извјештила у томе да нађе оправдање за све глупости које су на сцени. Начин функционисања и одрживости власти је типичан примјер да она нема никакве везе са грађанима и са народом и да се извјештила да по сваку цијену функционише у тим интересима, не у интересу грађана - закључује Вуковић.

Изузеци

Запосленом у институцији БиХ не припада право на накнаду за одвојени живот за дане проведене на боловању, годишњем одмору, плаћеном и неплаћеном одсуству, те за вријеме проведено у мировним или другим мисијама изван БиХ. Исплата накнаде за одвојени живот врши се на текући рачун запосленог, док се накнада трошкова смјештаја, на коју такође имају право запослени у институцијама БиХ, уплаћује закуподавцу на основу уговора о закупу.