Раду Благојевићу /78/ из Јошанице ни послије 28 година није јасно како је, након двоструког рањавања, успио да преживи стравични злочин који је у тој фочанској мјесној заједници починила тзв. Армија БиХ из Горажда свирепо убивши 56 мјештана српске националности.

Раде се присјећа да је муслиманска војса, по већ испробаном рецепту у Другом свјетском рату да злочине над цивилима чини на велике православне празнике, на Никољдан, 19. децембра 1992. године, у освит дана истовремено напала све засеоке Горње Јошанице.

У дану када је требало да обиљеже крсну славу масакрирано је 56 Срба, међу њима 21 жена и троје дјеце - Драгана Вишњић од 10 година, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Драгана и Дражен убијени су заједно са мамом Олгом /31/, татом Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином /64/, а Данка са мамом Зором Вишњић /22/, тетком Ранком /24/, ујаком Влатком /20/, баком Гојом /44/ и прабаком Стојком /68/.

Раде прича да је напад на заселак Гапиће, у којем је он био, почео у 6.20 и да је прва пушка која је пукла погодила њега кроз кук.

Тешко рањен, није могао да хода, па је препузао стотињак метара, а онда га је нашао Живко Кујунџић, превукао га у сусједни заселак Медановиће и смјестио у једну кућу.

Када су и ту упали муслимански војници, Раде је препузао у подрум куће коју су потом зликовци запалили, а када су њега опазили са врата подрума су припуцали и са два метка га погодили у десну руку.

- Док је кућа горјела, чуо сам како се дозивају: `Мехо, идемо, одоше наши`, па сам посљедњим напором, ни сам не знам како, допузао до прага. Тада су наишли наши и у посљедњем тренутку ме извукли да не изгорим - прича Раде.

Присјећа се да је у засеоцима Гапићи и Медановићи погинуло осморо мјештана, међу којима три жене- Миља Јегдић, њена кћерка Милева и Гоја Стојановић.

- Све што се затекло у Баждарима је побијено, исто тако у Хоџићима и Брајковићима. Доста преживјелих свједока за ових 28 година су помрли и надлежни истражни органи као да чекају да сви помремо и да нема ко да свједочи - закључио је Раде.

На крвави Никољдан убијено је 16 Вишњића, а Душанка Вишњић, данас Лаловић, којој је тада било непуних 18 година, једна је од ријетких из ове фамилије која је успјела да побјегне испод ножа.

- Ружно је рећи, али некако као да смо на половини- 56 жртава, а прошло је 28 година. Тужилаштво БиХ до данас ништа није урадило на предмету Јошаница. Ишли смо, разговарали, писали, међутим, ниједна оптужница није подигнута -  прича Душанка.

Она наводи да је, као секретар општинске Организације породица погинулих, посљедњи контакт са Тужилаштвом имала у јануару, када су је обавијестили да прекидају истрагу против одређеног броја људи због њихове смрти.

- То ме је јако повриједило, јер је веома ружно да они толико дуго чекају и да је све што су урадили за 28 година то да прекидају истрагу против одређеног броја људи -  огорчена је Душанка.

Ипак, са поносом истиче да су потомци погинулих уз помоћ бројних добротвора подигли спомен цркву у Јошаници, чија градња је при крају.

У октобру у новосаграђеној цркви обављено је прво крштење и то унуке једног од јошаничких мученика.

- Своју ћеркицу Ану крстила је Весна Тешановић, кћерка Новака Мићевића, који је настрадао на Никољдан. Било је дивно, емотивно и срећни смо због тога - са сузама радосницама у очима прича Душанка.

У току је унутрашње уређење цркве, а ускоро се очекује постављање иконостаса који је даровала Њемица Хелга Фукс, велики пријатељ Јошаничана, па би овај храм требало да буде освештан у мају на празник Светих Ћирила и Методија којима је посвећен.

Душанка је поручила да потомци страдалих Јошаничана никада неће одустати од тражења правде.

- Очекујем да Тужилаштво БиХ коначно нешто уради, ево молим их и овим путем да не чекају да сви починиоци умру, јер то није у реду. Неко мора одговарати за злочин у Јошаници - рекла је Душанка.

Годишњица злочина званично се обиљежава у мају, на љетни Никољдан, а породице погинулих данас су обишле гробља у Јошаници и Фочи и прислужиле свијеће за душе невино страдалих