Kада се помену Власеница и игра под обручима, чак и они невични спорту, помисле само на једно име – Радика.

Иако већ одавно у пензији, Радован Перендић, који је генерацијама основаца преносио знање, али и љубав према историји и географији, за све Власеничане је и даље поштовано, блиско и вољено – наставник Радика. Иако већ више од пола вијека власеничкој дјеци преноси тајне једног од најпопуларнијих тимских спортова, он остаје онај ко их учи, окупља и воли, њихов, не тренер, него  наставник Радика.

Фото: КК Власеница

Мало је познато да је Радован Перендић био и одличан фудбалер, али од давне 1970. године, када је постао први тренер KK „Боксит“, преузевши на себе рад са обје екипе, и мушком и женском, његов живот је нераскидиво везан за кошарку.

Kроз свој рад у учионици, Радован Перендић је знао да мотивише и усмјери дјецу да се баве спортом, да препозна таленте и помогне њихов развој, али и да оне мање талентоване зарази љубављу према игри под обручима. Оно што је посебно занимљиво и што су генерације знале је да код Радике не можеш бити само добар кошаркаш, него да уз то, у пакету, будеш и примјеран, васпитан и добар ђак. Зато није чудо што су годинама, на спортским теренима, његови пулени и пуленке, били запажени колико по кошаркашкој вјештини и успјесима, толико и по изузетном понашању и дисциплини.

Фото: КК Власеница

Радикином тренерском вјештином стварана  су имена која су годинама била стубови игре клубова широм Републике Српске, БиХ, Србије. Дресови са потписима бројних репрезентативаца пониклих у његовој тренерској сали, благо су каквим се може похвалити мали број тренера чак и из свјетски познатих клубова. Оно што је вредније од свега су љубав и поштовање које сви ти спортисти имају према свом тренеру јер ниједан долазак у Власеницу не прође без посјете сали у којој су први пут у руке узели кошаркашку лопту и човјеку који им је открио магију овог спорта.

Фото: КК Власеница

Ових дана Радован Радика Перендић обиљежава 55 година тренерског рада. Иако је најбројнији власенички спортски колектив остао без подршке и помоћи, он не одустаје. Наставља да, својим преданим радом, ствара нове репрезентативце, младиће и дјевојке који ће у интервјуима с поносом помињати свог тренера и због којих ће Власеница и даље бити град кошарке.