Да у БиХ влада алармантно незадовољство радника висином примања, показала су посљедња истраживања, према којима је свега четвртина испитаника задовољна својом платом, док послодавци кажу да су очекивања запослених све већа, а могућности привреде ограничене, што додатно отежава задржавање кадрова и повећава ризик од флуктуације радне снаге.
Према подацима најновијег регионалног истраживања, у којем је учествовао и домаћи портал за запошљавање "MojPosao.ba", само 24 одсто испитаника у БиХ изјавило је да је задовољно својом платом. Посебно забрињава податак да чак 89 одсто радника у БиХ размишља о промјени посла у наредних шест мјесеци. Овај тренд указује на рекордну нестабилност унутар тржишта рада и могућу масовну флуктуацију запослених, што би могло имати озбиљне посљедице по пословање домаћих компанија.
Истраживање је показало и занимљив образац када је у питању старосна структура, односно да млађи радници, посебно они испод 45 година, у нешто већем броју изражавају задовољство платом у односу на старије колеге.
Разлог за то, како се наводи, лежи у чињеници да млађи чешће обављају савременије и технолошки лакше послове који омогућавају већу продуктивност и самим тим боље зараде.
Подаци додатно откривају да већина запослених у БиХ сматра да би им за осјећај финансијског задовољства била потребна знатна повишица, односно 40 одсто њих очекује повећање плате у распону од 21 до 50 одсто, а 30 одсто би било задовољно растом од 11 до 20 одсто. Истовремено, радници с нижим приходима имају и већа очекивања у односу на оне с вишим зарадама, што указује на директну повезаност висине плате и перцепције задовољства.
Предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић истакао је за "Глас" да економске и технолошке околности у великој мјери дефинишу могућности за повећање плата.
- Морамо бити реални и свјесни чињенице да се наша привреда и даље налази на ниском степену технолошког развоја. У таквим условима доминирају послови с нижим зарадама. Тек с напретком технологије долази до аутоматизације, веће рентабилности и продуктивности рада, што омогућава и веће плате, али и прелазак радне снаге из тежих индустријских дјелатности у услужни сектор - навео је Шкребић.
Он додаје да је управо тај технолошки напредак један од кључних разлога због којих су млади радници данас задовољнији својим примањима.
- Млади су образовани у складу са савременим трендовима, боље познају технологије и на почетку каријере лакше долазе до мање физички захтјевних, али продуктивнијих радних мјеста, што им омогућава и боље зараде. Није исто радити на класичном стругу и бити ЦНЦ оператер, а то су два сасвим различита радна окружења - појашњава он.
Шкребић истиче и да је домаћа привреда у великој мјери извозно оријентисана и директно повезана са западноевропским тржиштем, што значи да је изложена спољним економским утицајима.
- Док год трају негативни трендови на међународном тржишту, није реално очекивати повећање плата у распону од 11 до 50 одсто иако су таква очекивања радника сасвим разумљива. За одржив раст плата потребни су снажан технолошки искорак и стабилнија глобална економска ситуација - закључио је Шкребић.
ПРЕДРАСУДЕ
Социолог Владимир Васић сматра да постоји укоријењено схватање у друштву када је у питању рад и награђивање, посебно у јавном сектору.
- Ми смо као друштво развили менталитет у којем се, посебно у јавном сектору, очекује минималан рад за релативно добру плату. Кључно питање је, када би се зараде одређивале искључиво по учинку, колико би поједини радници заиста зарадили? Ако већ преузимамо западне вриједности, онда би требало да преузмемо и систем вредновања и бодовања резултата рада - навео је Васић истичући да међу младима постоји снажна тежња ка запослењу у јавном сектору управо због увјерења да је ту рад мање захтјеван, а плате сигурне. У јавности је, каже, укоријењена предрасуда да је у јавном сектору све идеално, а у приватном катастрофално.
- Морамо постепено мијењати однос према раду и развијати културу у којој се залагање, иницијатива и резултати вреднују без обзира на то у којем сектору неко ради - закључује Васић.
