Организација петиције од стране СНСД-а није ништа друго него покушај да се потписи грађана искористе за њихов политички циљ, а то је да поново наметну тему којом би замазали очи народу и скренули пажњу са сустинских и егзистенцијалних проблема, рекао је Милан Радовић, замјеник предсједника СДС.
Он напомиње да захтјев Валентину Инцку за наметање Закона о негирању геноцида долази од стране СДА, са којом је странка која је иницирала петицију, а то је СНСД, у чврстом коалиционом загрљају на нивоу БиХ.
- Са друге стране, сама чињеница да је петиција организована од стране СНСД-а, а не од стране институција Републике Српске, јасно потврђује намјеру да се ови потписи користе у сврху промоције једне политичке партије и да стварни циљ није суспензија наметнутог закона јер се то може урадити само у Парламенту БиХ - напомиње Радовић.
Подсјетио је да су управо функционери СНСД-а давали легитимитет наметнутим законима у Парламенту БиХ и прихватали одлуке претходних високих представника као легитимне.
- Поставља се логично питање зашто петицију нису организовали код објављивања Арбитражне одлуке за Брчко којом је Република Српска буквално пресјечена на два дијела - пита Радовић.
Он напомиње да је петиција организована под изговором српског јединства, и то два дана раније од састанка који је иницирао господин Чубриловић као предсједник Народне скупштине Републике Српске.
- Циљ је да се опозиција доведе пред свршен чин и да се оптужи за тобожњу издају уколико не подржи већ унапријед припремљене закључке које су дио сценарија СНСД-а. Овакви закључци, али и са петицијом прикупљени потписи, ће послужити представницима СНСД само као средство за заштиту њихових личних интереса, јер су судбину народа у Републици Српској везали за своју политичку судбину,а то је прије свега останак на власти и узурпација институција и ресурса - рекао је Радовић.
Подсјетио је да је СНСД и раније био иницијатор ванредних сједница Народне Скупштине са истим или веома сличним циљевима.
- Када је Народна Скупштина доносила низ закључака који се већ други дан нису поштовали управо од оних који су их иницирали и доносили, јер су направили политички договор са страним амбасадорима и својим политичким савезницима из СДА. То наравно није била никаква издаја српских интереса. Поставља се питање шта је са тим закључцима које је доносила Народна скупштина - пита Радовић.
Он напомиње да је потписан АНП или Програм реформи који сустински значи пут БиХ у НАТО савез чиме је погажен закључак о војној неутралности Републике Српске и то непосредно пред формирање Савјета министара БиХ.
- На тај начин је успостављена коалиција СНСД-а са СДА. Заборављени су и бачени у страну резултати референдума о Дану Републике, стране судије и даље сједе у Уставном Суду БиХ, није покренут поступак за враћање нити једне надлежности са нивоа БиХ на Републику Српску,представници СНСД-а и даље сједе у институцијама БИХ, мирни дијалог са Федерацијом БиХ уопште не постоји, прича о самосталности и одвајању Републике Српске се користи само као пријетња и средство за добијање неке позиције на нивоу БиХ. Дакле, све је била импровизација и то грађани Републике Српске треба да знају - наводи Радовић.