- Језик прати стање духа народа који њиме говори, па се у нашем језику, нарочито у лексици, огледа својеврсни културни преврат изазван друштвеном збиљом у којој су се променили узори. Језичка заједница почела је постепено да се оријентише у својим језичким идеалима на експресивни јавни језик средстава масовних информација, а не на језик најбољих писаца. 

Некада је свима било важно да беспрекоран српски језик усвајају читајући књижевна дела, а данас се говорници одричу елитног у култури и језику у корист општенародног, неотесаног, ниског, агресивног - одговорила је др Рајна Драгићевић, професор на катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду, на питање – због чега је статус српског језика у нашем друштву на тако ниском новоу.

Колико нови начини комуникације и различите непримјерене друштвене појаве угрожавају српски језик и општу културу говора, нарочито код омладине…?

– Скоро све нове речи, које већ неколико година прикупљам из штампе, имају снажно пејоративно обележје, јер су настале за именовање појава које гледамо у грубој свакодневици ријалитија, уличног криминала и политичких обрачуна. Време антикултуре налаже рушење узора, норми и мере. Питање позајмљеница постало је споредно у односу на огроман број вулгаризама у јавној комуникацији, намерно кршење граматичке и правописне норме и свођење свих стилова на неформални, разговорни.

Однос према српском језику понајбоље се може видјети у школи гдје ученици имају недопустиво мали број часова из овог предмета. Предлажете да му се у школама да надпредметни статус. Вјерујете ли да ће школски систем на то пристати?

– Школа се, нажалост, све више отуђује од ученика јер у друштву нема довољно слуха и храбрости за озбиљне реформе школског система. Преко потребне промене није лако спровести јер је озбиљан школски систем дужан да се истовремено креће у два смера – да негује традицију и концепт конзервативног образовања, али и да прати развој нових научних и технолошких достигнућа. За успешно спровођење оба та смера неопходно је појачати дечју пријемчивост за наставне садржаје, а услов да се то постигне јесте развијање њихових језичких способности. Ако деца не разумеју уџбенички текст или предавање свог наставника, а све више је таквих примера, нема те реформе која може дати добар резултат, а то значи да нема ни успешног образовања и, шире, напретка у свим областима. Зато је први корак сваке образовне реформе увођење натпредметног статуса српског језика као школског предмета.

Тај статус би омогућио увећање броја часова српског језика у школи, без потребе за нивелацијом са бројем часова других школских предмета. Овакав статус има настава руског језика као матерњег у руским школама и запажају се одлични резултати.

Ћирилица код нас готово да изумире. Закон којим би се ова област регулисала годинама "чами у фиоци". Шта лингвисти, али и цијело друштво треба да предузму?

– У оквиру надлежности Одбора за стандардизацију српског језика и других србистичких институција, србисти се предано залажу за законско уређење статуса ћирилице. Међутим, свесни смо чињенице да се проблем ћирилице не може решити само законом, јер однос између ћирилице и латинице има дубоку симболичку вредност у нашем, нажалост, подељеном друштву, у којем два писма не представљају предност, већ симболе два система вредности. Колика је психолошка и културолошка пукотина између заговорника ћирилице и латинице најбоље показују подаци из “Асоцијативног речника српског језика”. Асоцијације на речи “ћирилица” и “латиница” врло су острашћене и указују на два културолошка модела.

Прва помисао говорника на “ћирилицу” јесте: српско, православље, Ћирило и Методије, старо, традиција, буквар, Словени, Србин, црква, књига, слава, историја, јеванђеље и др., а асоцијације на реч “латиница” иду у супротном смеру: Запад, енглески, Рим, католици, ружно, туђе, страни језик итд. Очигледно је да судбина ћирилице зависи и зависиће од политичке опције на власти и њених следбеника, јер се опредељење за њу схвата као национална или анационална политичка оријентација.

Стид због скандала

А дугогодишњи сте професор Филолошког факултета, због чега је та установа дошла у жижу интересовања по скандалима и свађама?

– Стојан Новаковић је у белешкама о свом учитељу Ђури Даничићу написао да је свака његова поука “властитим делом потврђивана”. Назвао га је ненадмашним учитељом, који је “с уверењем потпуно и искрено силним своју дужност вршио тако да је безмало с пером у руци и издахнуо”. Ко има таквог учитеља тај има и снажне корене из којих ће се развити у чврсту, честиту личност, без обзира на пут који изабере.

Имајући у виду дешавања на Филолошком факултету, са стидом и страхом размишљам о томе какав пример дајемо својим студентима, какве им темеље изграђујемо и какву им поруку шаљемо док о нама, својим професорима, и свом факултету, истом оном на којем је предавао и Даничић, читају новинске чланке посвећене крађи, корупцији, преписивању и свакојаком неморалу.

Српски језик и ћирилица нарочито су угрожени у Црној Гори, одакле су званично протјерани, иако највећи дио народа говори српским језиком. Очекујете ли да ће нова црногорска власт да исправи ову грешку?

– Нова црногорска власт ће се суочити са нагомиланим економским и епидемиолошким проблемима, који ће јој, претпостављам, бити у првом плану, а у вези са српским језиком и ћирилицом очекујем да ће се промене одвијати споро и да ће још дуго бити више симболичке него суштинске. Ипак, дужни смо да покажемо више разумевања према својим црногорским сународницима и мање нестрпљивости. Треба да подржимо и поздравимо сваки напор који се у црногорској политици чини да би се заштитио српски језик. Примећујем да моје колеге србисти из Црне Горе с оптимизмом гледају на будућност и верују да ће доста тога моћи да се промени у вези са статусом српског језика и ћирилице, чак и без промене Устава. Надам се да ће се нова влада с њима консултовати и послушати њихове предлоге.

Корона ће, кажу стручњаци, оставити велике посљедице у свим областима живота? Као професор, шта мислите какве ће посљедице оставити на образовање?

– Тек ћемо осетити да је образовање највећа жртва короне. Нема правог школовања без физичке близине учитеља и ученика у учионици. Предавање није само преношење чињеница, већ најдубља размена видљивог и невидљивог, вербалног и невербалног, рационог и емоционалног. Предавања на даљину јесу само привид образовања.

Како сте ви провели вријеме у коме је корона оковала све нас?

– Као и друге тешке ситуације, време короне подносим тако што се штитим радом. Управо излази из штампе моја нова књига “Граматика у огледалу семантике”, у издању “Чигоја штампе”. Савез славистичких друштава Србије објавио је зборник радова Ирене Грицкат, који сам приредила са жељом да оживим сећање на ову изузетну научницу. Са групом колега, написала сам колективну монографију о западнословенским – јужнословенским језичким, књижевним и културним везама. Ту књигу објављује Универзитет у Варшави и послужиће као приручник пољским студентима србистике. Многи не рачунају ову годину у својим биографијама, а ја сам је дубоко проживела, управо бежећи од ње.