Увођење српског језика у Основној школи у Гламочу буди наду у боље сутра за повратнике у овој западнокрајишкој општини, јер ће након три деценије са првим септембарским звоном Милош, Драган, Милица и десетине њихових другара писати ћирилицом на свом матерњем језику.

Српска дјеца, која су већина у гламочкој основној школи, њих 80, протеклих година морала су да се изјасне да ли ће похађати хрватски или бошњачки језик, али њиховим мукама коначно је дошао крај.

- Срећан сам и поносан, прије свега, као родитељ дјеце која похађају школу у Гламочу да ће коначно моћи да изучавају матерњи језик - поручио је начелник Гламоча Небојша Радивојша. 

Он је за „Глас Српске” рекао да је био дио преговарачког тима са представницима Владе Ливањског кантона који је коначно успио да се избори за право српске дјеце у Гламочу, које им је уставом загарантовано, али није поштовано.

- На задовољство ђака, али и свих Гламочака, од нове школске године у нашој школи изучаваће се српски језик - рекао је Радивојша.
Одушевљење не крију ни други родитељи, истичући да ће овим коначно бити исправљена дугогодишња неправда према њиховој дјеци.

- Како објаснити једном основцу да не може да учи језик који му по рођењу припада, да не може да пише ћирилицом којом су писали и његов отац, дјед и прадјед... Тешко и претешко. Превише је питања било у малим дјечијим главама, питања на која често нисмо знали да одговоримо. Од септембра гледамо у боље сутра - казала је мајка једног основца у Гламочу Рада Б.

Са друге стране, има и оних који не вјерују док се то заиста не догоди.

- Дај боже да то почне од ове школске године, мада ја баш не вјерујем јер осим информација од СНСД-а, ништа званично нема ни у школи ни из министарства - рекла је Јелка Врањеш, мајка два основца. 

Делегат у Дому народа у Парламенту ФБиХ Горан Броћета рекао „Гласу” да је од формирања нове владе Ливањског кантона у коју је ушао и СНСД, приоритетна борба била она за увођење српског језика у школу у Гламочу.

- На томе смо инсистирали до самога краја. Министар правосуђа Александар 
Родић у томе је одиграо кључну улогу - истакао је Броћета. 

Додао је да се након српског језика очекује и увођење националне групе предмета.

- Забранити некоме матерњи језик је најружнији начин да га понизите и казните да учи нешто што му не припада. Посебно сам поносан што се ово догодило без петиција, без блокирања школа и институција - казао је Броћета, подсјетивши да су у Дрвару и Босанском Грахову родитељи протестима натјерали власт Ливањског кантона да дозволе учење националне групе предмета.

Он је нагласио да је ово историјски дан за српски народ у Гламочу.

Борба за изучавање српског језика у Гламочу трајала је годинама, а иако су представници Срба бројним активностима тражили увођење српског језика у школу, један од изговора кантоналне Владе био је да нису планирана средства за наставника и учитеља српског језика. Чак је и Скупштина општине доносила одлуку да ће општина преузети све трошкове плата и накнада наставника српског језика, али ни то није имало позитиван исход.

Конкурс

Горан Броћета је појаснио да би требало да буде расписан конкурс за наставника српског језика и књижевности.

- Настава би требало да буде организована по плану и програму из Републике Српске, онако како уче и ђаци у Дрвару и Босанском Грахову - рекао је он.