Дан борбе против рака - 4. фебруар, Србија је дочекала са статистиком која је сврстава на 13. мјесто по броју обољелих у Европи, али и међу водећим земљама када су у питању три типа рака. Слику је додатно погоршала пандемија ковида, јер се на лијечење јавља већи број оних са већ одмаклом болешћу, него што је то било прије.

На то је Спутњику указала др Ана Јовићевић са Института за онкологију, која је и секретар Друштва за борбу против рака. Ситуација са бројкама је, каже, слична већ више година, а посљедице ковида тек ћемо да видимо.

Рак коси Србију

- По последњој глобалној статистици која постоји за 2020. годину, што су процене за све земље света, ми смо у Европи на 13. месту међу око 40 земаља. Искачемо код појединих типова малигних болести, а то су рак плућа по ком смо на другом месту, рак грлића материце по коме смо на трећем месту у Европи и смртности од рака дојке где смо међу водећим земљама - прецизирала је Јовићевићева.

Она напомиње да се још не виде ефекте превентивних активности са којима је Србија почела прије десет година, због ситуације са пандемијом ковида 19.

На питање колико је пандемија утицала на раст обољелих од рака, она указује на показатеље са Института на коме ради.

И ковид утицао

- Оно што ми видимо у Институту за онкологију то је већи број пацијената који се јављају са одмаклом болешћу, него што је то било раније. Са једне стране, а таква је ситуација не само код нас већ и у свету, скрининг програми су заустављени, слабије се раде, а здравствени капацитети су мање доступни, а поред тога, становништво се плаши да иде на прегледе у болнице због ковида.

Тако је, напомиње саговорница Спутњика, широм свијета, јер су здравствене установе у највећој мјери збрињавали болесне од ковида.

Рак плућа најшечћи

Јовићевићева истиче да је рак плућа најчешћа малигна болест у Србији и да је у Европи Србија међу онима са највишом стопом обољевања и умирања. Сваке године у Србији оболи између 600 и 700 особа, чији је највећи узрочник пушење. Зато је најзначајнији вид превентиве у онкологији - превенција пушења.

- Подаци показују да се у 60 посто домаћинстава пуши било у једној било или у више просторија, што значи да су у њима поред пушача и непушачи свакодневно, континуирано изложени дуванском диму. Тако су диму изложена и деца од самог рођења, па и пре рођења, ако мајка живи у таквом окружењу - напомиње она.

Према подацима Института за јавно здарвље „Батут“ за 2018. годину, тада је било 41.600 новорегистрованих и 21. 600 умрлих од рака и такви су подаци већ дужи низ година, каже докторица са Института за онкологију.

„Допринос“ НАТО-а

Да је на те цифре утицало и НАТО бомбардовање Србије 1999. године указују подаци да је у 2016. години умрло 22.000 људи, што је 60,8 одсто више у односу на 1991. годину, чиме се Србија са годишњим растом од 2,8 одсто попела у сам свјетски врх по стопи морталитета од канцерогених обољења.

Средином прошле године Друштво Србије за борбу против рака у сарадњи са Иницијативом стручњака за утврђивање истине о посљедицама НАТО бомбардовања издало је монографију „Истина о последицама НАТО бомбардовања Србије 1999. године.

Једна од аутора, проф. др Даница Грујичић, директор Института за онкологију, указала је на много већи број дјеце са малигнитетима. Такође и да су код дјеце и младих почели да се јављају тумори који нису били карактеристични за њихов узраст, а забиљежено је и да су тумори почели да мијењају своју природу и постају отпорни на терапију.

Превенција пушења и скрининг

На питање, на који начин Србија треба да се носи са овим проблемима, саговорница Спутњика каже да осим превенције усмјерене на употребу дувана, треба наставити са скрининг програмима који су у Србији започели прије више година, али ефекета још увијек нема. Ријеч је о скринингу за рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог цријева.

То значи да се, када су жене у питању, препоручују редовни годишњи прегледи дојки и мамографски прегледи код оних старијих од 50 година. Такође, редовни гинеколошки прегледи ради превенције грлића материце са папа тестом најкасније од 25 године на три године, а када се ради о раку дебелог цријева - најкасније од 50 године.

- То је оно што се односи на најчешће малигне туморе и то оне који су погодни за рано откривање за шта имамо расположиве дијагностичке методе којима је могуће открити рак у раној фази, а који има висок степен излечења - напомиње саговорница Спутњика.

Важна улога медија

Она подсјећа да је однедавно Фонд здравственог осигурања одобрио бесплатну вакцину против хуманог папилома вируса која се примјењује код дјевојчица и дечака узраста од девет до 19 година, која је првенција прије свега рака грлића материце, али и још једног броја канцера повезаних са овом инфекцијом.

Ипак, напомиње:

- Ниједна мера здравственог система, без кампање и континуираног подсећања медија не може да успе. Можете обезбедити фантастичне капацитете за било које прегледе, ако се људи не одазову, ако не схватају колики је значај тих прегледа и не одвоје своје време за то, неће имати успеха.

Треба стварати свијест појединца да су редовни прегледи његова обавеза, да је неопходна та врста здравствене културе са којом, како каже, нема везе ни степен образовања. Или је у питању неинформисаност, или страх по оној нашој народној - не иди код љекара, нешто ће ти открити, или се сматра да су прече неке друге обавезе, или не желе о томе да размишљају... 

Бројни су, каже разлози. Али у овом случају, није само ријеч о одговорности према сопственом здрављу, него, додаје Јовићевићева, и према члановима сопствене породице – оних који нас воле и који често зависе од нас.