Дјед Мраз је срећан само ако су дјеца срећна и управо у томе што се искрено радују једни другима крије се тајна љубави између дуге бијеле браде и чистих и веселих дјечијих душа, које искрено вјерују да ће добити поклон заслужен добрим понашањем. Те снове и вјеру у новогодишњу бајку дјеци не треба рушити, поручује најпознатији фочански бјелобради дјед Ранко Савић.

Овим необичним занимањем почео је да се бави 1996. године, сасвим случајно, када су га из синдиката “Маглића” замолили да замијени Дједа Мраза који се из неког разлога није појавио.

На брзину се снашао, обукао црвену „топерку“, на главу ставио обичну папирну капу и са мало бијеле вате успио да дочара дјеци омиљеног дародавца. Од тада већ готово три деценије "не скрећући са стазе" неизоставни је дио одрастања генерација фочанских малишана.

- Здраво, дјецо, најдражи моји, ево ме јер Дјед Мраз стварно постоји. Долазим са сјевера гдје зима влада и гдје снијег данима пада и пада, гдје су кровови од снијега бијели, гдје је бијел крајолик цијели... - почиње причу Дједа Мраз Ранко, који је у Фочи познат и као дјечији пјесник.

                                                               Фото: Радио Фоча

Дјеца се и данас, каже он, као и прије 27 година, на исти начин радују Дједа Мразу и истом снагом вјерују у њега.

- Дјеца су дјеца- мале искрене, чисте душе и оне исто вјерују, само што је данас, нажалост, пуно мање дјеце у односу на 1996. годину. У неким радним организацијама се готово и угасило дијељење пакетића - са жаљењем Дједа Мраз констатује највећи проблем данашњице.

Дјеца се на исти начин радују и на исти начин вјерују, само што се мијењају новогодишње жеље- у складу са временом.

 „Послије рата је киндер јаје била главна жеља, а данас богами и дјеца иду у складу са овим временом, па пожеле телефоне, ајфоне и тако даље. Наравно, не испуњавам им баш све те жеље, али мислим да им родитељи испуњавају и да је то више од родитеља дошло. Зато, молим родитеље, нека дјеца живе у својој бајци, наћи ће они свој пут, шта највише воле и желе“, поручује фочански Дједа Мраз.

Широм свијета чувени чикица код нас се зове Дједа Мраз, што је назив који је стигао из Русије, а потиче још, како наводе истраживачи давне прошлости, из староруске, односно словенске митологије. Занимљиво је да је у претхришћанском периоду, Дедушка Мороз био злочест, доносио је ледену зиму и крао неваљалу дјецу, а онда је, како се вјерује, у хришћанству попримио особине Светог Николе.

Назив Дједа Мраз стигао је за вријеме социјалистичке Југославије, али за разлику од руског Дједа Мраза у плавом огртачу, југословенски је, у складу са тадашњим политичким курсом и отклоном од Совјетског савеза, обукао црвено одијело западног Санта Клауса, који је, такође, спој претхришћанског вјеровања западних народа са култом Светог Николе. Како год тумачили његову прошлост, суштина је за све варијанте заједничка- овај румени декица посједује чаробни шарм којим дјечије празнично усхићење доводи до врхунца чином уручења поклона.

- Ја дјеци на продајем лажи, ја њима уствари подгријавам наду да живе у неком свијету који је бољи од овога у којем ми стварно живимо, да живе у тој бајци  макар док не постану свјесни ове сурове стварности. Немојте дјеци рушити снове, јер они кратко трају, чим пођу у школу, чим их ставе у неке калупе, онда се губе и снови, почињу обавезе. Зато, док су мали, да живимо ту бајку да ћемо добити поклончић зато што смо добри - прича Савић.

                                                                Фото: Радио Фоча

Са дјецом је најљепше, али бити дјечији аниматор а поготово Дједа Мраз, истиче Савић, је веома тешко. Дјеца су прави параметер да ли то радиш како треба или не.

- Ако више дјеце плаче, онда нешто није у реду, онда нешто ниси добро урадио. Схватио сам на вријеме да дјеца траже искреност. Запитајте се зашто унуци воле деде и баке и обрнуто. Зато што приђу чиста срца, и дјеца и деде, и због тога толика љубав између деда и унука и бака. Тако и у овоме, ако нема љубави и искрености, нема ни овог, под наводницима, посла Дједа Мраза - појашњава Савић.

На првом мјесту су, додаје он, неизмјерна љубав и стрпљење у раду са дјецом. Прилаз дјеци је најважнији, све остало долази са искуством, а веома важан је и квалитет костима- да буде добар, чист, уредан и лијеп. Све то игра важну улогу да би чин додјеле пакетића био како треба.

- Ако је дијете мало, потребно је да му се прилагодиш, ако је уплашено и на ивици суза, да га мало ослободиш да се може приближити Дједа Мразу. Али основна ствар је љубав и искреност, дјеца одмах осјете ако је неко дошао да то одради онако ради реда”.

Захваљујући пријатељима широм свијета, у могућности је да набави квалитетно одијело из иностранства. Тако су му задњи костим послали из Париза, а брада, коју мијења сваке друге године, је из Њемачке.

- Мора се радити на костиму, мора се радити на припреми тог наступа, јер је свака подјела пакетића мали сценски наступ. Пошто мало пишем пјесме, сваки пут се обратим стиховима дјеци, пожелим срећну Нову годину у стиху. Имам неколико верзија тих стихова и користим их у зависности од мјеста и установе гдје дођем.

                                                             Фото: Радио Фоча

Као и сваком Дједа Мразу, и фочанском у припремању пакетића помажу другари- вјеверица, медо, зека, лија и јелен.

„Ал’ највише су ми помогле звјездице сјајне - оне су ваше шапнуле тајне, а ја сам онда те наде и снове у пакетиће спаков’о ове...“

У шали додаје да сада, када је у пензији, озбиљно размишља да се опроба у „костиму без костима“, односно да пусти косу и браду, с обзиром да је посиједио.

- Ово је стварно озбиљан посао, односно није ни хоби, ни посао, не знам како бих га назвао. Ја сам годинама био и у КУД-у, волим сцену, јавно наступам од своје десете године, а чак сам био и глумац аматер – рекао је Савић.

Осим у Фочи, стиже да обрадује дјецу по цијелој регији са обје стране међуентитетске границе, па је радо виђен гост и у Устиколини и Горажду у Федерацији БиХ.

Неупоредиво је већи доживљај за дјецу, прича Савић, када приме поклон од Дједа Мраза, од тога када им поклон донесу родитељи, тако да га неријетко зову и у кућне посјете.

Илуструјући чаробни однос највјернијих новогодишњих другара, присјетио се сусрета са дјечицом из Француске, док су боравила код баке у Фочи.

- Не знам ја француски, не знају они српски, ту је бака, ту је мама, али вјерујте да смо се тако изиграли као да смо заједно расли, дружили се. То ми је остало у сјећању и увијек истичем то као примјер, да се осјети та топлина, тај приступ. Ниједну једину ријеч  нисам проговорио француски, јер га не знам, а ни они српски- сликали смо се, дозивали се, играли се, фантатзија -присјетио се једне од веселих посјета.

                                                         Фото: Радио Фоча

У празничним данима, овај даровити фочански пјесник одијело Дједа Мраза понекад замијени костимом Светог Николе, а преко године дружење са дјечицом наставља као пајац, медо и Коцкалоне.

Познат је и као капетан „Дринске регате“, а прочуо се и по „музеју раткапни“ на свом имању уз пут Фоча-Шћепан Поље, чиме је скренуо пажњу надлежних на потребу реконструкције тог путног правца.

За крај разговора, у свом препознатљивом стилу, фочански Дједа Мраз је дјеци поручио:

- На крају, желим вам ово рећи - ја се радујем вашој срећи и желим да вам сви ваши дани буду весели и насмијани. Да дорастете до својих снова - срећна вам, дјецо, година нова!

Пише:  Игор Јанковић