Више од 1,27 милиона људи сваке ноћи спава на улицама или у склоништима широм Европе, док је око пет одсто становништва ЕУ искусило неки облик бескућништва.

Рут Овен, замјеник директора федерације националних организација које раде с бескућницима у Европи, изјавила је за Анадолију да је бескућништво постало дубоко укоријењена криза, посебно у већим градовима.

Она је навела да се бескућништво погоршало у многим европским градовима, наводећи Брисел као један од најупечатљивијих примјера.

- Мислим да је први пут када је у Бриселу 2008. године проведено пребројавање бескућништва било око 1700. Сада их је више од 10.000. Један од разлога за то су дефинитивно трошкови становања у граду - рекла је Овенова.

Она је истакла да Њемачка има највећу популацију бескућника у Европи с око 530.000 људи, као и да се та бројка одражава и свеобухватан попис становништва и широку дефиницију бескућништва.

Број бескућника у Француској порастао је прошле године за 20.000 и достигао 350.000, према извјештају Фондације за бескућнике из 2025. године.

У извјештају се као кључни покретачи наводе стагнација у стамбеној изградњи, вртоглави пораст најама и недостатак владиних акција.

Као рјешење за бескућништво, Овенова је препоручила повећање иницијатива за јавно становање и регулацију тржишта становања.

- Мислим да морамо учинити становање приступачнијим за људе с врло ниским примањима, укључујући регулацију тржишта становања, изградњу јавних станова и пружање подршке домаћинствима - рекла је Овенова.

Указала је да је Финска права прича о успјеху, гдје је број бескућника смањен са око 20.000 на 3.000 током двије деценије.