У посљедње вријеме кроз рад у клиничкој пракси примјећујемо велики пораст броја дјеце са пријевременим пубертетом, казала је за "Независне новине" Весна Миљковић, специјалиста педијатар и супспецијалиста ендокринолог на Универзитетском клиничком центру Републике Српске, и додала да медицина није нашла начин како да ово спријечи.

- Прерани пубертет се дефинише као појава пубертетских знакова прије осме године живота, када говоримо о дјевојчицама, односно код дјечака прије девет године живота - рекла је Миљковићева.

Додаје, ако се ради о правом пријевременом пубертету централног типа, неопходно је да дјеца добијају терапију којом се тај пубертет зауставља.

- Терапија је неопходна из разлога психолошке незрелости дјеце у узрасту када им се дешава пријевремени пубертет као и ранијем завршетку раста, што у коначници доводи до тога да дјеца не постигну предодређену висину, тзв. генетски потенцијал - остају нижа него што би требало да буду да је пубертет дошао у периоду који се сматра физиолошким - појаснила је Миљковићева.

Како је рекла, тачни узроци појаве пријевременог пубертета се не знају, те осим у ријетким случајевима, када узрок може да буде и тумор мозга или неко од других ријетких обољења мозга, што код сваког дјетета са дијагнозом правог прераног пубертета централног типа искључимо тако што урадимо НМР ендокранијума и хипофизе.

- С обзиром на то да је број ове дјеце у порасту, више фактора утиче на ову појаву. Медицина није нашла начин како да ово спријечи - појашњава Миљковићева.

Истиче да пубертет код дјевојчица и дјечака почиње са појавом пубертетских знакова, код дјевојчица је то већином пораст дојки, али може први знак бити и појава пубичне косматости.

- Код дјечака прво долази до појаве повећања волумена тестиса. Свим овим знаковима претходи тзв. претпубертетско убрзање раста, када нам родитељи кажу 'да су им дјеца некако нагло порасла у висину' - рекла је Миљковићева.

Додала је да се мора се нагласити да је нормално да дјевојчице раније улазе у пубертет у односу на дјечаке, а да почетак пубертета зависи и од тога када је мајка дјевојчице улазила у пубертет, односно, када је дјечаков отац улазио у пубертет.

- Потребно је да дјеца иду на редовне систематске прегледе код својих педијатара, а касније љекара породичне медицине. Такође, уколико родитељи код њих примијете пораст дојки, појаву длачица у гениталној регији или испод пазуха, треба да се јаве прво свом љекару - појаснила је Миљковићева.

Према њеним ријечима, научне студије нису нашле повезаност одређене хране или начина исхране са појавом пријевременог пубертета.

- Свакако би у будућности требало истражити појава повезаности одређених адитива или других додатака храни. Постоје јасно издефинисани критеријуми, као и додатне анализе које се морају урадити, да би се поставила дијагноза правог пријевременог пубертета. Када поставимо ту дијагнозу, тада се и савјетује терапија - закључила је Миљковићева.

Бањалучанка Јасна Дакић, мајка осмогодишње дјевојчице која је ушла у преурањени пубертет, рекла је да је примијетила да су њеној дјевојчици почеле да расту дојке, што је, како каже, за њу била узбуна да се нешто дешава.

- Отишли смо код нашег педијатара, који је рекао да је потребно да посјетимо ендокринолога те да се ради о преурањеном пубертету и да је мојој кћерки потребна терапија која ће да заустави преурањени пубертет - рекла је она.

Пише: Дајана Вујатовић