У саобраћајним несрећама широм Републике Српске за осам мјесеци ове године страдало је 84 особе, с тим да се повећао број страдалих него што је то било лани у истом периоду.

Како је потврђено за "Независне новине" из Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у наведеном периоду евидентирано је 18,2 одсто више саобраћајних незгода у односу на исти период 2024. године.

Број теже повријеђених лица је мањи за 5,1 одсто (431) у односу на исти период претходне године,  а мање је и лакше повријеђених лица за 6,3 одсто (2.173).

- На подручју Републике Српске се у седам мјесеци догодило 60 саобраћајних несрећа у којима је страдало 70 учесника у саобраћају, док је у истом периоду 2024. године евидентирано 49 саобраћајних незгода у којима је страдао 51 учесник. У протеклих седам мјесеци текуће године на подручју које покрива Полицијска управа Добој евидентирано је највише саобраћајних незгода са смртним посљедицама, и то њих 13, у којима је страдало 13 лица - речено је из МУП-а Српске.

Истичу да су најугроженији били возачи возила те да је страдало њих 22, али и 13 сувозача, 10 пјешака, те седам возача мотоцикала и др.

- У августу је у саобраћајним несрећама страдало 14 лица, од чега је на подручју Полицијске управе Бијељина у четири саобраћајне несреће страдало пет особа - наводе из МУП-а РС.

Милија Радовић, замјеник предсједника Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, за "Независне" истиче да је, према наведеним подацима, просјечно 10 страдалих на мјесечном нивоу, што је много више него лани.

- Лани су за пола године биле 44 саобраћајне несреће са погинулима, у којима је страдало 46 лица. Ове године имамо већи број саобраћајних несрећа са већим бројем погинулих, а било је случајева да су погинула два или три лица у једној саобраћајној несрећи. Тако је сада умјесто тешких и лаких повреда дошло до прелијевања у страдале - појашњава Радовић.

Наводи да је на првом мјесту брзина та која утиче на посљедице саобраћајне незгоде, те истиче да "што возите брже - и посљедице ће бити горе".

- У 35 до 40 одсто саобраћајних несрећа узрок је непрописна и неприлагођена брзина. Такође, на узрок саобраћајних незгода/несрећа утиче и старост возног парка, а у РС је просјечна старост возила скоро 18 година. Старија возила се деформишу много више него новија возила, а она немају ни аирбагове напријед, те на бочним странама, односно слабије су опремљена - рекао је он.

Напомиње да је код нас, такође, примјетан низак степен кориштења безбједносних појасева. "Прошле године је Агенција радила мјерење индикатора безбједности саобраћаја, те је установљено да је дошло до смањења кориштења појаса на предњим сједиштима са 76 на 67 одсто, што је поражавајући податак. Наше су процјене да најмање 10 живота изгубимо због некориштења појаса", додаје Радовић.

Такође, како каже, узроци удеса су и алкохол, те кориштење мобилног телефона, којег нема у статистикама, јер је, истиче, тешко установити да ли је неко користио телефон.

- Свједоци смо да је дошло до експлозије кориштења мобилног телефона од стране возача, и то са 6,6 на 12,6 одсто. У Бањалуци скоро 20 одсто возача користи телефон, што је сваки пети возач. Но, двије ствари утичу на понашање возача, а то су страх од казне и кампања. Ипак, казнена политика је на веома незавидном нивоу. Не може казна за 0,3 до 0,8 процената алкохола у крви бити 50 КМ, а ако се плати у року 25 КМ. Исто тако не може бити казна за 0,8 до 1,5 процената алкохола у крви 100 КМ, а кад се плати у року 50 КМ, јер неће одвратити никога од чињења прекршаја. Најмање казна у Хрватској је 360 евра. Ми морамо кроз измјене закона повећати казне за алкохол и кориштење мобилног телефона - истакао је Радовић.

Истиче да је потребно више средстава за финансирање кампања током којих би се контролисали возачи, а које Агенција нема.

- Не можемо све сами, морају сви субјекти у саобраћају и управљачи путева преузети свој дио одговорности да би подигли безбједност на већи ниво - истакао је Радовић.