Купус из Сјеверне Македоније, зелена салата из Албаније, крушке из Италије и друго воће и поврће из увоза преплавили су тржиште БиХ, а о чему најбоље свједоче подаци да је током прошле године увезено око 306,7 милиона килограма разног воћа и поврћа, што је за око 26 милиона више него 2018. године.
Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је лани на воће и поврће из увоза отишло 316,8 КМ милиона марака, док је годину раније 275 милиона, односно 41 милион КМ мање.
- На тржиште БиХ прошле године стигло је 103,9 милиона килограма страног поврћа, за шта је издвојено 107,3 милиона марака - казали су из УИО.
Прошле године је и извоз воћа и поврћа из БиХ забиљежио пораст, а томе свједочи податак да је у 2019. години из БиХ извезено воће и поврће у вриједности од 167,1 КМ, што је за око шест милиона марака више него у 2018. години.
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, истиче да је прошла година била јако лоша за воћаре.
- Имали смо доста штете од ниских температура, преко мразева, а све је то утицало да смо имали мању производњу, па самим тим одмах је и повећан увоз - казао је Дојчиновић за "Независне".
Он се нада да ће ова година бити боља, те да ћемо моћи своје производе више извозити.
Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара у РС, каже да су временске прилике прошле године биле неповољне за узгој воћа и поврћа.
- Имали смо јако лоше прољеће, тако да је поврће од наших пољопривредника каснило - казао је Мастало.
Он је подсјетио да је прошле године домаће поврће каснило најмање 20 дана.
- Када је кренула конзумација сезонског воћа и поврћа, наши произвођачи нису имали своје производа, па смо морали увозити - истиче Мастало.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да га не чуди да је увоз воћа и поврћа повећан.
- Било је воћара који су остварили доста солидне приносе, међутим није то било сасвим довољно за покривање наших потреба и из тог разлога је сигурно дошло до повећаног увоза - казао је Маринковић.
Маринковић каже да је један од разлога повећаног увоза и тај што су одређени пољопривредници код којих су остварени добри приноси унапријед обезбиједили извоз својих производа.
- Тако да је добар дио нашег воћа и поврћа завршио на руском тржишту и онда се створио један вакуум простор за већи увоз - појаснио је Маринковћ.
Увоз воћа и поврћа
|
Килограми |
Вриједност (КМ) |
Година 2019. |
306.760.680 |
316.848.135 КМ |
Година 2018. |
280.594.868 |
275.040.576 |
Извоз воћа и поврћа
|
Килограми |
Вриједност (КМ) |
Година 2019. |
70.288.327 |
167.100.122 КМ |
Година 2018. |
65.842.014 |
160.523.956 |