Неопростиво је да Парламент БиХ не ради, каже у интервјуу за “Дневни аваз” министар вањске трговине и економских односа Мирко Шаровић.

Руку на срце, њему се нерад не може приписати. Док се воде (и не воде) борбе о формирању власти на државном нивоу, Шаровић ради посао за који је у мандату који је иза њега, добијао углавном високе и позитивне оцјене. Увјерен је зато да Парламент мора радити да би многобројни процеси у земљи били покренути с мртве тачке.

- Залажем се да Парламент ослободимо утицаја политичких фактора који воде битку око формирања извршне власти на државном нивоу, прије свега Вијећа министара. На неки начин је Парламент увучен у ту игру, по мени, непотребно. Мислим да Представнички дом, прије свега, треба да ради свој дио посла. Сви смо преузели мандате, већина прима плату и барем кључне ствари од интереса за грађане треба разматрати. Прије свега, безбројне финансијске аранжмане од милијарду еура, мислим да је толико на чекању пројеката и за Републику Српску и за Федерацију. Неопростиво је да Парламент не ради. Он треба да извршава своју улогу, а нека политички лидери независно и од Парламента и од Вијећа министара преговарају и покушају наћи договор за формирање нове извршне власти. Нико им не брани, нико им не смета у томе, али не могу и не смију Вијеће министара и Парламент увлачити у спиралу, у игру, која мора да престане. Залажем се, једноставно речено, да Парламент функционише барем минимално колико је потребно за привреду земље, за грађане. А лидери странака нека мимо Парламента преговарају о другим питањима.

Треба наћи 22 посланика који ће дићи руку за буџет.

Сматрате, дакле, да је одговорност за актуелно стање у земљи, застоје, на лидерима странака које чине руководство Парламента (СДА, ХДЗ БиХ и СНСД)? 

- Тако је. У више сам наврата рекао да, ако они не желе договор, ми требамо покренути иницијативу, наћи 22 посланика који могу дићи руку за буџет БиХ за идућу годину. Да тај буџет прође ово Вијеће министара, да прође Предсједништво да дође у Парламент и да Парламент буџет изгласан. Сматрам да спремност за такво нешто мора да постоји. 

Јесу ли Вас позивали да будете дио парламентарне већине, јер очигледно ова ситуација са СНСД-ом и странкама из Федерације не функционише?

- Па, било је позива. Можда не бих био довољно отворен према вама да кажем да није било. Али, да будем још отворенији, некада сам и ја имао иницијативу да се нађем с неким политичким факторима из РС. Морам то признати, желио сам да видим њихово расположење, да не будемо заробљеници, таоци цијелог овог процеса и да видимо који је излаз. Природно је, рекао бих, легитимно да тако поступим. Али разговарали смо и са странкама чије је сједиште у ФБиХ. Свако то види на свој начин, нисмо се дотицали АНП-а, одмах да вам кажем, причали смо о другим стварима, о потреби да Парламент ради, то је била основна тема.

С ким сте разговарали?

- Скоро са свим странкама. Имао сам недавно и разговор с Додиком. Дотакли смо се многих тема, са свима сам разговарао о потреби деблокаде Парламента, с некима само о томе… С члановима СНСД-а, ДНС-а, ПДП-а… То су разговори који још трају и трајаће док је ова криза. Хоће ли доћи заиста до неке значајније иницијативе и преговора, видјећемо наредних дана. 

Јасно смо рекли „не“ АНП-у

У чему је тајна СДС-а? Јасно је да сте дијелу јавности и политичара прихватљивији од, рецимо, СНСД-а иако знамо да имате скоро идентичне ставове о кључном питању у вези с путем БиХ у НАТО - АНП-у?

- Можда је разлика у томе што ми сматрамо да је данас најважније водити нормалну, животну политику, која прихвата реалност, прије свега, Дејтонски споразум, ентитете. Ми сматрамо да је будућност у релаксирању, а не комплицирању односа, у економији, стабилизацији цијеле земље, а прије свега РС. Ми смо против авантуристичких потеза, колико год се неки од њих интимно допадао. Али, ако се не допада другима и трећима у земљи, онда ништа. Не мислим да би било мудро да сада прво распакујемо Дејтон, да говоримо о трећем ентитету, неким стратешким документима, које би вјероватно узбуркале страсти. СДС сматра да је Дејтонски споразум довољно добар оквир за, надамо се, све, а прије свега РС. Све друго било би опасна авантура и не требамо да форсирамо такву врсту политике. Можда је разлика између СНСД-а и нас и у томе да и грађани у једном дијелу земље виде тај наш нормалнији и рационалнији приступ. Некима се можда не свиђа о чему ја причам, али ја то кажем на начин који људи разумију, и поштују то што кажем. 

Да сте сада Ви на мјесту Милорада Додика, као трећи коалициони партнер, како бисте одговорили на услов СДА за формирање власти - усвајање АНП-а?

Ми смо свако настојање да тај документ прође у Вијећу министара одбацили, сматрајући да је то питање нове парламентарне већине. Постоје они који сада преговарају око власти, нека се договоре око овог документа. Ми смо јасно рекли „не“. 

Нити одлучујемо о страним судијама нити о томе хоће ли БиХ бити република.

Како коментаришете најновији услов СНСД-а за формирање власти, односно избацивање страних судија из Уставног суда БиХ?

- Мислим да то неће довести до рјешења, а ово око судија је избачено у јавност да се о томе прича неколико дана. Шансе за то су никакве. То је лансирано у недостатку других, озбиљнијих идеја. Ја мислим, а то сам говорио и раније, да су стране судије у Уставном суду требале да оду прије више година, то је став и СДС-а и СНСД-а. Али о томе не одлучујемо само ми. Ми смо још 2016. године са СНСД-ом подносили захтјев, али их њихов кључни коалициони партнер ХДЗ БиХ није подржао.

Декларација СДА је изазвала жустре реакције у РС. Шта Вас је препало у том страначком документу? 

- Мене ништа, али сам био зачуђен да је једна политичка опција уопште посегнула за таквим документом, који вјероватно има своју публику у једном дијелу БиХ. Али ратовало се управо због оваквих питања и то је само долијевање уља на ватру и неће допринијети стабилности. Због тога сам рекао да је то само заузимање позиције, да се неко инсталира као странка која то заговара, а сви други шуте, јер у ФБиХ не могу да кажу да су против ове декларације, али неће је ни јавно подржати. Сад је сужен маневарски простор који је сада остао само за СДА. То је по мени кључ изласка с овим документом. Објективно, од тога нема ништа, осим што имамо лошију климу и амбијент живљења у БиХ након тога.

Политичари не требају постројавати полицију

Постројавање Жандарменије изазвало је оштре реакције у ФБиХ. Како коментаришете тај потез? 

- Већ сам рекао да политичари, предсједник РС, члан Предсједништва БиХ, не требају постројавати полицију. То треба радити министар унутрашњих послова. Мислим да члану Предсједништва није мјесто гдје се постројава полиција, то је задатак других.

Повратак у Предсједништво БиХ

Можемо ли очекивати Ваш повратак у Предсједништво? 

- Не размишљам о томе. Много је изазова пред нама, то је приоритет. Изненадили сте ме овим питањем. Ја, заиста, размишљам само до октобра идуће године.

За нас више препрека нема

Шта можемо очекивати када је ријеч о извозу у наредном периоду? 

- Мислим да ће неке наше компаније које се баве прерадом пилећег меса изаћи на околна тржишта. То је много важније. Важније је да извозимо прерађевине него да извозимо свјеже месо. Такођер, када су у питању јаја, постигли смо успјех за прераду Б класе и сигуран сам да смо способни да и тај дио превладамо. Вјерујем то да смо способни да ускоро осигурамо и дозволу за црвено месо. И ту смо дубоко загазили и скоро прешли и ту воду и препрека за нас више нема. Потребно је још одређено вријеме и важно је да створимо услове да бисмо нашим привредницима отворили врата на сва тржишта. То је суштина и оног што раде Вијеће министара и Министарство вањске трговине.

Нико на Косову сад не жели рећи "укидамо таксе"

Шта очекујете од избора на Косову и како коментаришете изјаву шефа косовске дипломатије Бехџета Пацолија да ће нови премијер укинути таксе? 

- Па вјероватно да до укидања такси неће доћи док је изборни процес на Косову. Нико не жели изговорити „укидамо таксе“, али мислим да ће нова администрација, ко год она била, бити под великим притиском, прије свега САД и ЕУ, и да се може очекивати, како сада стоје ствари, да се укину таксе. За девет мјесеци, колико су санкције, ми смо на Косово извезли неколико милиона КМ, али косовски привредници су, такође, смањили извоз у БиХ и он износи пет-шест милиона, што је занемариво. Тако смо спали на близу 180 милиона обостране размјене.