Унук романијског травара Јове Мијатовића – Деливоје /64/ наставља посао познатог дједа и користећи његове рецепте за чајеве, напитке и мелеме помаже обољелима од различитих болести.

Деливоје се вратио занату дједа Јове

Након што је остао без посла у соколачком предузећу “Нова Романија“, одлучио је да се са супругом Стојом врати у своје село и родну кућу у засеоку Загајеви у селу Озерковићи, код Сокоца, у којој је породица његовог оца Милије живјела са дједом Јовом Мијатовићем, надалеко чувеним романијским траваром.

- Уз редовне пољопривредне послове на имању, почео сам да помажем обољелим људима који овдје често долазе по рецепте за љековите траве, иако је село удаљено од Сокоца 18 километара - прича за "Срну" Мијатовић.

Наслиједио је и сачувао, како каже, велики број оригиналних рецепата од познатог травара Јове, који се не налазе ни у једној издатој књизи о травару са Романије и не крије задовољство што тако помаже људима.

Деливоје са поносом истиче да има неке рецепте “забиљежене у глави” из разговора са дједом кога је често у младости пратио на дужим путовањима по бившој Југославији и да најчешће баш они помажу у лијечењу обољелима.

- То је и један вид наслијеђеног породичног умијећа, једно велико богатство и искуство сачувано из љубави према дједу хуманисти, који је лијечио и излијечио много познатих људи и ван граница бивше Југославије - наводи Мијатовић.

Дјед Јово Мијатовић је био познат баш по томе да је помогао у лијечењу обољелих од карцинома и других опаких болести.

Деливије поручује да сви људи којима је потребна помоћ и савјет у лијечењу травама, чајевима, напицима и другим природним средствима, према рецептима познатог романијског травара, могу да га позову на број 066-485-850.

Његова супруга Стоја у ишчекивању пензије производи “мрс” – традицоналне млијечне прерађевине, павлаку, “заједницу”, све врсте меких сирева обогаћених першуном, бијелим луком, маслинама и тако улази у свијет “здраве хране”.

Свјесни да само радом могу обезбиједити сигурност себи и дјеци, не стижу, како кажу, ни да се пожале на вријеме у коме су људи као њих двоје, од струке и искуства, остали без посла у соколачкој дрвној индустрији “Романија” у трци нових власника предузећа за већим профитом.

Јово лијечио Никсоновог сина

Унук травара Јове из раног дјетињства памти да су људе довозили и доносили до њихове куће у удаљеном селу, до којег се и данас стиже макадамом 4,5 километра од дионице магистралног пута Соколац-Рогатица, и да су потом стизала писма у којима су се породице захваљивале за спас њихових најближих.

Деливоје чува новинске натписе према којима је Јово ишао у Америку да лијечи тешко обољелог сина америчког предсједника Ричарда Никсона и фотографије које свједоче да су код њега долазиле многе познате личности и љекари из свих крајева тадашње Југославије.

Он памти и причу у свом крају, према којој је његов дјед рођен са посебним даром за лијечење травама и другим природним средствима, те да је као већ одрастао дјечак препоручио траву за рану на нози и спасио живот свом учитељу у сусједном селу Стјенице, за кога кажу, да је био први пацијент Јове Мијатовића.

У Првом свјетском рату, истиче унук, као болничар у аустроугарској војсци, у коју је мобилисан, његов дјед је превијао и видао рањенике, те додатно проширио своје знање.

Унук травара помиње и ситуације у којима је Јово лијечио људе од уједа отровних змија, исијецањем ткива око ране и чајевима који су чистили организам од отрова, без дозе серума.

Присјећа се Деливоје и дана када званична медицина и социјалистичка власт у тадашњој Југославији није благонаклоно гледала на травара и његове успјехе и то је оно што жели да заборави.

Према његовим ријечима Јово Мијатовић није брао траве, јер није имао времена за то, али сваку је могао препознати по мирису и “са повезом преко очију”.

Он подсјећа да је травар са Романије имао своје сакупљаче љекобиља, да их је често контролисао и да су се могли увијек наћи на Калинића пијаци у Београду и на Башчаршији у Сарајеву.

Деливоје истиче да данас траве на панинским ливадама бере само за личну употребу, баш као што је радио и његов дједа Јово, али радо препоручује које треба купити и у ком омјеру приправљати чај, напитке или мелеме.

Књиге о Јови

Унук романијског травара са жаљењем каже да данас неки људи пишу књиге о Јови Мијатовићу, а да се не чују са његовим потомцима и да користе његове рецепте под различитим изговорима.

Он тврди да је дошао до податка да је Јово рођен 1892. године, да је у књигама у Рогатици као година рођења уписана 1887. година, те да је умро 1986. године, али да он и данас користе његове рецепте помоћу којих се лијече обољели.