Уочити изненадне промјене понашања код дјеце, као што су нагли губитак килограма или изненадне промјене расположења и понашања, те им на вријеме пружити потребну помоћ и подршку, циљ је увођења рефералног механизма подршке дјеци у школама у Српској.

Наиме, кроз овај механизам прошле године је евидентиран 2.121 ученик у основним школама којем је пружена помоћ и подршка, док је у средњим школама евидентирано 728 ученика током једне школске године.

Како су у Министарству просвјете и културе РС за "Независне новине" казали, ови подаци указују на чињеницу да реферални механизам, који се у школама широм Српске спроводи од 2018. године, даје жељене резултате када је ријеч о подршци дјеци у школама у РС.

- Реферални механизам подршке дјеци у школама у РС ствара сигурно и стимулативно окружење за раст и развој дјеце кроз креирање самоодрживог механизма подршке дјеци и професионалцима, као кључној карици у реализацији механизама подршке дјеци и породици - рекли су у надлежном министарству. Наиме, овај механизам, како су навели у овом министарству, дио је иницијативе Републичког педагошког завода "Брига о дјеци - заједничка одговорност и обавеза", а настао је као резултат потребе да се на јединствен, систематичан и функционалан начин успостави механизам подршке дјеци кроз стварање стимулативног окружења за њихов раст и развој.

Како је за "Независне новине" рекла Нина Нинковић, испред Републичког педагошког завода РС, овај програм је брзо заживио у васпитно-образовном систему те је навела да то значи да је ефикасан, добро прихваћен и да запослени у школама, али и родитељи уочавају његове предности.

Појаснила је да су увођењем овог механизма у школама направљени мултисекторски тимови, које, поред запослених у школама, чине и стручњаци, као што су психолози, педагози, социјални радници и стручњаци из локалне заједнице, домова здравља, полицијске станице и слично.

Истакла је да је увођењем овог механизма, који су развили у сарадњи са Друштвом психолога РС, интензивирана сарадња наставника и чланова стручне службе школе, те да је убзан проток информација, због чега се не губи вријеме на то чија је надлежност да препозна да неко дијете има проблем, већ да је циљ да се проблем што прије уочи и да се дјетету пружи адекватна помоћ.

- Сви запосленици у школи имају и васпитну одговорност према сваком ученику. Школа би требало да буде институција која настоји да уочи сваку промјену у понашању дјетета и да на њу реагује у смислу да се дјетету пружи благовремена подршка - рекла је Нинковићева, додајући да су промјене које запослени у школама, али и чланови овог мултисекторског тима треба да уоче углавном видљиве те да се на њих не смију затварати очи.