Реформа Института за нестала лица БиХ и излазак Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ из управљачке структуре овог института, предуслов су за убрзање процеса тражења несталих, закључено је вечерас на скупу у Источном Сарајеву о потреби убрзања тражења несталих лица.

Скупу, одржаном на иницијативу Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, присуствовали су предсједник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић, те министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић.

У име предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтије, састанку је присуствовао његов савјетник Горан Бајић.

Којић је новинарима рекао да се анализом досадашњег рада Института за нестала лица БиХ долази до закључка да је реформа управљачке структуре неопходна, пошто ИЦМП кроз Управни одбор Института у пуном капацитету управља овим процесом.

- Нигдје нисам видио да консензус од шест људи чини три, што је апсурдно, а што подразумијева да се мора доћи до консензуса који подразумијева да се питају сви, и да сви учествују у том процесу, а то је могуће измјеном управљачке структуре - указао је Којић.

Он је упозорио да ће, уколико буде опструкција у вези са реформом Института за нестала лица БиХ, са представницима породица несталих из Републике Српске бити размотрене неке радикалније мјере.

- Република Српска нуди компромис у смислу спровођења закона, односно нуди рјешење да се процес врати у реалне оквире. Ако то не буде могло, наравно да ћемо бити принуђени да предузимамо одређене кораке, а то би могло да буде повлачење наших представника, што би онемогућило функционисање Института - нагласио је Којић.

Он је рекао да у овом институту влада "сила апсурда" који су дозвољени искључиво Бошњацима, наводећи примјер члана Колегијума директора Института Амора Машовића, који је од 2008. године у директном сукобу интереса, али представнике из Републике Српске константно увјеравају да није, упркос закону који говори супротно.

- Наредна година ће бити веома тешка. Овдје су одређене параобавјештајне структуре инфилтриране у све процесе, па и у тражења несталих и у оне који се раде пред правосуђем. Зато морамо бити стабилни, јединствени и паметни у Републици Српској, како би доносили праве потезе и кораке - навео је Којић.

Лучић је рекао да је очигледно да су представници удружења за тражење несталих лица из Републике Српске незадовољни радом Института за нестала лица БиХ, поручивши да ће у наредном периоду именовати радну групу за израду новог закона о несталим лицима.

Он је нагласио да ће Савјету министара бити достављена информација да је Амор Машовић стекао услове за пензионисање, те да ће затражити да на његово мјесто буде именована нова особа.

Перишић сматра да је реформа Института за нестала лица БиХ могућа искључиво у договору са оснивачима - Савјетом министара и ИЦМП-ом.

- Мислим да је ИЦМП под одређеним околностима спреман да разговара о повлачењу из БиХ. Сматрам да су домаће институције, прије свега Савјет министара и Министарство за избјегла и расељена лица, спремни да преузму одговорност по питању реформи Института - нагласио је Перишић.

Он је поручио да је договор о реформи Института ствар консензуса, те да је сада најбољи моменат да се уђе у ту причу.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Горан Тимотија сматра да је првенствено потребно успоставити правилан Надзорни и Управни одбор Института, како се не би дошло у ситуацију да је Управни одбор привремен већ осам година, као што је сада случај.

- Битно је да се донесе одлука да чланове Института у име српског народа бирају Срби, а не међународна заједница -  поручио је Тимотија.

Осим Тимотије, организатори вечерашњег састанка су и његове колеге, представници организација из Источног Сарајева Мирјана Цабо и са Пала Жељка Кошарац.