У низу објављених текстова, врхунски познаваоци ове области утврдили су да се борички арапски коњ природном селекцијом изборио за своје карактеристике које су га одвојиле од арапских грла која су куповином дошла на борички плато.
Група љубитеља расних коња окупљена у Коњички клуб "Ленкоран" у Рогатици покушава на све начине да борички арапски коњ буде признат као посебна, чистокрвна раса коња, јер су до данас успјели сачувати грла са познате боричке ергеле након њене пропале приватизације.
Четрдесетосмогодишњи Небојша Ерић са породицом у селу Пјешевица код Рогатице узгаја на свом имању четири расна коња купљена на ергели на Борикама, и то чистокрвне расе и за која има све потребне документе из времена када је овај плато био познат и ван тадашње Југославије по врхунским грлима признатим у свијету.
Ерић је, како каже, ушао у ову причу спонтано у вријеме када су љубитељи коња куповином грла са боричке ергеле, која се нашла у тешкој ситуацији, покушавали да сачувају "генетско благо" његовано на овој ергели, о којој су писане књиге, елаборати, бројни новински чланци, те пјеване народне и рок пјесме.
Он у разговору за Срну наглашава да су у низу објављених текстова врхунски познаваоци ове области утврдили да се борички арапски коњ природном селекцијом изборио за своје карактеристике које су га одвојиле од арапских грла која су куповином дошла на борички плато.
- Борички арапски коњ задржао је све карактеристике расног арапског коња, али је очврснуо на тврђем терену, на вишој надморској висини са доста озона у ваздуху, постао издржљивији у окружењу природног непријатеља вука, те опстао и постао једна од најбољих раса на свијету - тврди Ерић.
Према његовим ријечима, након "незаконите и пропале" приватизације ергеле на Борикама, неколико љубитеља коња купило је један број грла, уз документацију да је ријеч о расним грлима са жигом, родовима кобила и линијама пастува, те и данас воде рачуна да остану чистокрвна раса.
Небојшина супруга Александра Ерић, која је и предсједник рогатичког Коњичког клуба "Ленкоран", наводи да они данас имају четири чистокрвна грла боричких арапских коња са познате ергеле, да Клуб окупља десетак узгајивача који имају 25 грла чистокрвне расе "из родова кобила Кадина и Луна, те линије пастува Газал, Ленкоран, Сиглав и Мабрук", чиме се поносе.
Она наглашава да су у компликованом поступку очувања расе боричког арапског коња "покуцали на сва врата", од општинских до слања захтјева ресорном министарству у Влади Републике Српске, те затражили помоћ од свих познаваоца расних коња, али још нису постигли циљ.
- Тражили смо да се призна раса борички арапски коњ као посебна раса коња, јер се код нас у министарству само води `арапски коњ` и имамо потребну документацију да је и у најтежим временима по ергелу на Борикама вођено рачуна о селекцији, о припусту /парењу/ коња да се очува чиста раса и да не дође до инцеста како би се сачувала чистокрвна раса - напомиње Ерићева.
Александра истиче да ранији поштоваоци ергеле на Борикама, чланови рогатичког клуба "Ленкоран" и "Велетићи" код Фоче желе да заштите и сачувају расу боричког арапског коња, јер група људи из Федерације БиХ настоји да промијени назив ове расе у "босански арапски коњ", чиме би била поништена традиција боричке ергеле дуга скоро 130 година.
- Тиме би погазили традицију познате ергеле и све оно што је настајало деценијама кроз које је арапски коњ природном селекцијом добио посебне карактеристике управо захваљујући условима поднебља на Борикама - истиче Ерићева.
Она се позива на подршку више пријатеља из Федерације БиХ, Хрватске и Србије, докторску дисертацију Нидала Корабија из Хрватске, на књигу "Борички арапски коњ", аутора Рефика Телалбашића, Енвера Жиге и Алме Рахмановић, те Милана Грковића и Хамда Локванчића, који су писали о боричким арапским коњима.
Ерићева вјерује да би узгајивачи расних боричких арапских грла имали бољу подршку актуелног министра, којег пољопривредници изузетно цијене, када би добио, како наводи, праве информације о чистокрвним коњима са бивше ергеле на Борикама.
- Вјерујемо да до министра долазе погрешне информације о расним грлима које смо сачували и настојимо да они остану преознатљиви по раси боричко арапски, како су и познати код љубитеља коња и ван граница БиХ - каже Ерићева.
Ергела на Борикама, удаљена од Рогатице 14 километара, продајом посљедњих 40 грла престала је да постоји 2019. године, када је требала да обиљежи више од 120 година постојања.
