У првих девет мјесеци претходне године у Српској су рођене 6.184 бебе, док је умрло 13.330 људи.

По свему судећи, у години која је иза нас РС ће забиљежити највећу разлику између броја рођених и умрлих, која за три тромјесечја лани износи 7.146.

У односу на исти период 2020, број рођених је прошле године био био мањи за четири одсто, док је број преминулих био већи за чак 21,3 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до краја септембра претпрошле године, у РС је регистровано 6.435 живорођених, те 10.984  преминула.

Када се посматрају подаци на годишњем нивоу, највећа разлика између наталитета и морталитета до сада је регистрована у 2020. и износила је – 7.421.

Српска је 2002. ушла у депопулацију, која је и данас на снази, а која је посљедица пада природног прираштаја, те константног одласка људи са ових простора. Од тада, тачније у протекле двије деценије, ниједне године нисмо имали више рођених од умрлих, а на негативном природном прираштају изгубили смо више од 81.000 људи.

Демографи упозоравају да су у Српској данас сви демографски трендови негативни, што указује на улазак у класични ”демографски слом”.

– Српска је 2020. достигла највећу смртност, најнижи наталитет и највећи пад природног прираштаја од постојања, -6,5 одсто. Ту је и негативни миграциони салдо, а из РС се од 2014. до краја 2020. иселило више од 77.000 људи. Такође, код нас је животни стандард знатно нижи него у развијеним земљама, и док се тај јаз не смањи тешко је очекивати смањење или заустављање исељавања. Демографско стање данас представља озбиљан национални, стратешки и економски проблем – наглашава за Српскаинфо професор Стево Пашалић.

Објашњава да се ревитализација становништва и заустављање негативних демографских трендова не може постићи једнократним популационим мјерама за, на примјер, подстицање наталитета.

– За то је потребна системска градња позитивног окружења за останак људи на овом простору и заснивање породица. Ријеч је о економском расту, стварању нових радних мјеста, те изградњи инфраструктуре услуга и садржаја који пружају активну подршку родитељству. Мјере морају бити усмјерене на запослене младе партнере, да имају сигуран и добро плаћен посао, те ријешено стамбено питање – поручује Пашалић.