Ова планинска рјечица код Источног Сарајева природни је феномен по томе што не тече од свог извора према излазу из Годињске пећине, већ понире у камену утробу и појављује се педесетак метара ниже.

За планинску рјечицу Жељезницу, која протиче кроз сарајевску регију у дужини од тридесетак километара, везују се бројне занимљивости. Становници је у низијским дијеловима знају углавном као мирну и питому рјечицу, која мијења ћуд једино приликом обилних падавина, али узводно од насеља Кијево па до изворишта у Годињској пећини на падинама Трескавице, открива своју дивљу чуд.

Дивља љепотица

Пробијајући се кроз врлетни кањон, између стијена мјестимично, као кроз иглене уши, показује колико је моћна ова дивља љепотица. У вријеме топљења снијега и већих падавина Жељезница извире и избија из Годињске пећине, док у сушним периодима њен извор је у самој пећини дугој око 150 метара. Прави је извор у дубоком ждријелу пећине.

Занимљиво је да од извора не тече према излазу, већ у пећину у којој понире у бездан и избија педесетак метара подно улаза у пећину, у којој се крију језерце и богат пећински накит. Горњи улаз је увијек сув и приступачан. Километар ниже вода се обрушава низ окомиту стијену правећи чудесно лијеп водопад “Каце”, поред којег су некада радили млинови.

До Казана, величанственог мјеста на овој ријеци, Жељезница тече сама, а онда јој се придружују воде потока: Клесног, Бјелатовца, Храсничког и потока Дуги До. У тјескобном кањону дугом око 150 метара, пробијајући се кроз кречњачку греду вода је издубила округла удубљења слична казанима. Вода у њима превире и пјени као да кључа. Отуда назив “Казани”, који су до рата били под заштитом државе као природна ријеткост.

На свом даљем путу према Сарајевском пољу и увиру у ријеку Босну у мјесту Осијек, ова брза ријека пуна вирова и букова, прима притоке: Црну и Бијелу ријеку, те веће потоке: Љуштра, Скок, Лукавац, Грачански… Код мјеста Богатићи људи су јој стали на пут, саградивши прву хидроцентралу у Босни и Херцеговини послије Другог свјетског рата. Но, иза себе је само оставила најмање вјештачко језеро у Европи и наставила даље, пробијајући се кроз Крупачке стијене правећи предивну клисуру.