Законско рјешење према којем дјеца до 15. године у болницу могу у пратњи родитеља само ако за то постоје индикације, саблажњава родитеље од првог дана када је ова одредба усвојена у новијем Закону о здравственом осигурању Републике Српске.
Према овој одредби, дакле, чак и веома мала дјеца која морају на болничко лијечење, имаће пратњу родитеља искључиво ако за то постоје такозване медицинске индикације о којима одлучују љекари, а никако здрав разум и елементарно људско право дјетета да у тренуцима болести родитељи буду уз њих.
Са овим се слаже Јелена Бјелица, предсједница Удружења “Моје дијете” из Бањалуке која каже да је ова организација одавно поднијела иницијативу са захтјевом за избацивање ове одредбе из закона, али да на њу још никада није добила одговор. Бјелица напомиње да је онај ко је смислио да се дјетету може ускратити родитељска брига када је толико болесно да мора у болницу, катастрофално погријешио.
- Ко су ти људи који одлучују да дјетету не треба пратња? Каква су медицинске индикације које одлучују да дијете не треба имати пратњу? Када дјетету испадне зуб и тада му треба мајка, а камоли када има вирозу или гори од високе температуре, када повраћа. Тада му нарочито треба мајка. Да мени неко каже да ја нисам потребна свом дјетету у блоници? Мени је то страшно - каже Бјелица.
Објашњава да су јој мајке које се јављају у организацију преко групе и друштвених мрежа више пута негодовале зато што су им забранили да са дјецом “леже” у болници.
- Дешава се да породични љекар процијени да дјетету не треба пратња и да просто не дају упутницу за мајку. Знате ли колико је трауматично за дијете од четири или пет година да га болесног оставе без мајке међу гомилом људи у болници? Болнице су нам пуне, а по двије сестре имате на цијелом одјељењу. Ко може да гарантује да ће дијете имати бригу какву би имало да је мајка уз њега. Ипак је мајка та која ће мјерити температуру, пазити на терапију и безбједност дјетета - каже Бјелица.
Прича да су јој жене које се јављају причале да су им дјеца дане преплакала у болници, да су се вратила кући истрауматизована, а неки у још горем стању него што су отишли.
- Дијете не може бити добро нити реаговати на терапију ако је само и уплашено у болници. У овом тренутку влада нека епидемија грипе и свима су забранили да остају са дјецом у болници. То је страшно за ту дјецу. Никакве логике нема и не можемо да схватимо зашто нам не дају да будемо уз своју дјецу када смо им најпотребнији - прича Бјелица.
Осим тога, прича она, дешава се да се и процијени да мајка може остати са дјететом, а да онда болница наплати лежање мајци, иако то не би смјело да се ради.
- Заиста је смијешно како се све то ради у пракси. Постоје родитељи који немају упутницу и не могу да остану са дјецом. Други добију упутницу и остану са дјецом, а онда им наплате лежање. Колико је забуна направио тај закон, то је невјероватно. Постоје и љекари који тврде да родитељи могу бити само са дјецом до шест година, што такође није тачно. Заправо се све сведе на крају на то да они процијене која ће се мајка свађати са њима а која неће, па тако и поступају - каже Бјелица.
Каже да су прије годину дана упутили иницијативу према Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске, али да им се званично нису обратили. Каже да су преко медија добили одговор да се ради о компликованој процедури.
- Тражили смо да се медицинска индикација избаци из закона, да не збуњујемо људе, да се не допушта процјењивање да ли родитељи да остану са дјецом у болници, него да остане само да сва дјеца до 15 година имају родитељску пратњу - каже Бјелица.
Истиче да неће одустати од борбе да се ова, како каже, дискриминаторна одредба избаци.
У коментарима које су маме оставиле на страници овог удружења видљиво је да су имали различита искуства. Једна мама је испричала да су јој дозволили да буде уз бебу и да није имала других проблема, а друга да су је пустили да буде уз једну бебу, али уз другу нису и да је доживјела бројне непријатности са особљем болнице. Трећа говори њено дијете које има потешкоће у развоју, нису редовно обилазили јер једноставно немају довољно радника.
Из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске су одговорили да иницијативе за измјене закона запримају и разматрају у оквиру предвиђених процедура.
То подразумијева и прибављање стручних мишљења, потребне анализе, односно свеобухватно сагледавање разлога и оправданости за измјену која се тражи или предлаже, јер се на основу евентуалних појединачних примјера или примједби на остваривање неког права не може мијењати ниједан системски закон.
- Када је у питању конкретно право које помињете, подсјећамо да је оно управо уведено системским, новим Законом о обавезном здравственом осигурању, као право на пратњу другог лица, а које подразумијева смјештај уз дијете за једног од родитеља, усвојитеља или старатеља за дјецу млађу од 15 година, уколико постоје медицинске индикације. До тада је ово право било регулисано само правилником Фонда здравственог осигурања Републике Српске, а старосна граница дјетета је била шест година. Осигураницима су, стога, овим Законом дата већа права, на основу анализа и консултација са стручном јавношћу и удружењима пацијената, у процесу припреме и доношења Закона, у интересу дјеце као крајњих корисника услуге - сматрају у овом министарству.
Право на боловање мора бити дуже од 15 дана
Иначе, ово удружење тражило је и проширење права на боловање родитеља у Републици Српској у интересу заштите права дјетета и стабилности породице.
Бјелица говори да је и рјешење да родитељ дјетета млађег од 15 година због његове болести може годишње бити на боловању свега 15 дана годишње бесмислено, неправедно и недовољно. Ово зато што пракса показује да се дјеца, поготово она у предшколском узрасту и у првим разредима основне школе, током године разболе више пута, што зна да премаши задату цифру од 15 дана.
Дјеца имају вирозе, грипе и прехладе, водене оспице, стомачне вирусе и бројне друге болести који захтијевају да родитељ буде уз њих, јер такви не могу ни у школу ни у вртић.