Вијест да ће Рогатица добити парк природе који ће покривати кањон ријеке Прача од Месића до надомак Реновице у општини Прача-Пале обрадовала је многе љубитеље природе, који сматрају да би ову иницијативу требало проширити и на Ракитницу, како би се јединствени пејзаж, богат биљним и животињским свијетом, заувијек сачувао.

• 

  Рогатица добија парк природе

  28.01.2021. 09:50

  Бајковите љепоте кањона ријеке Праче, у којем су свој дом пронашле многобројне биљне и животињске врсте, ускоро би требало да добије статус заштићеног подручја и постане парк природе.Ову инициј...

Република Српска

Рогатица добија парк природе

28.01.2021. 09:50

Браћа Зденко (63) и Боро (61) Брусин, којима кад је у питању љубав према природи у Рогатици нема равних, још од школских дана истражују природне љепоте Рогатице, али и сусједних општина и шире. Како кажу, скоро да нема стопе ове локалне заједнице којом нису прошли.

- Што сами, што у друштву наших пријатеља обишли смо више пута подручје општине уздуж и попријеко - почињу они своју причу здушно подржавајући иницијативу да кањон Праче добије статус заштићеног подручја јер је бисер који само природа може да направи.

У овом кањону, каже Зденко, нема шта нема од природних ријеткости и културно-историјских знаменитости.

- Посебно се истичу пећине и љепоте које нуди тај подземни свијет. На првом мјесту је пећина Говјештица, у чијој смо утроби били најмање пет-шест пута. Једном смо, опијени љепотама у њој остали скоро 17 сати. Наши код куће посумњали су на најгоре. Алармирали су чак и полицију па је организована и потрага за нама -  присјећа се он.

Ову пећину међу посљедњим су, од 2010. до 2014. истраживали спелеолози из Болоње у Италији и, захваљујући доброј опреми, утврдили да јој је дужина са ходницима 9.870 метра и са том величином избија на прво мјесто пећина у Републици Српској и БиХ.  Уз обиље спелеолошког инвентара нађене су и кости пећинског медвједа за које се тврди да су старе више од 20.000 година.

И у другом бисеру кањона Праче, пећини Бања Стијена, која се зове још и Мрачна пећина, браћа Брусин били су више пута.

- И она обилује богатим подземним благом. Дворана пећине дуга је више од 1.200 метара у неку руку је изложбени простор на коме се смјењују бигрене каде, разнобојни саливи, драперије, пећински стубови и безброј сталагмита и сталактита. Ту је и јединствено пећинско млијеко кога је народ овог краја користио за лијечење бројних болести. И у овој пећини нађене су кости пећинског медвједа, али, како су стручњаци утврдили, старе 35.000 година - прича Зденко.

Трећи драгуљ са богатим подземним свијетом у кањону је Голубовићка пећина.

- Дуга је око 600 метара са стропом од око 20 метара. Има мало компликован улаз, па се посјетилац мора спуштати неких седам-осам метара уз помоћ морнарских љестви или конопца, али га зато чека разуђени подземни свијет са стоногама којих нема у другим стаништима и велике колоније слијепих мишева - додаје Боро.

У кањону Праче, наглашава, је и четврта пећина - Погорелица. И она завређује пажњу знатижељника, посебно оних који имају бољу опрему за боравак у пећинама.

- Ми смо се пуно обрадовали иницијативи за заштиту кањона Праче. По нашем мишљењу иницијативом било би добро да је обухваћена и Ракитница, макар у горњем дијелу водотока од ушћа Берега у селу Ракитница до излаза код Нерића кућа у Пљешевици код Рогатице. И ту се, чујемо, планира изградња неких минихидроелектрана. Тиме би се овај прекрасни пејзаж заувијек изгубио - истиче Боро.

Дрина

Брусини, као велики заљубљеници у природу, предлажу да се територија Парка природе “Дрина”, на подручју Сребренице, прошири и на наставак лијеве обале Дрине до Вишеграда. Јер, додају у глас, оно што карактерише парк “Дрину” на подручју Сребренице, има све и кањон узводно уз Дрину. Ту је прекрасно језеро укроћене Дрине, Слап у Жепи, Стари Брод са комплексом спомен-објеката и средњовјековни градови Вратар и Хртар. Ту је и богат биљни и животињски свијет са стаништима Панчићеве оморике, дивокоза, медвједа, срна, орлова и других животиња.