Ако се за нечије руке може и треба речи да су златне, онда су то Небојше Ерића из насеља Пљешевица код Рогатице. Овај педесетједногодишњак по образовању ауто механичар, али и несуђени војник, јер се и у тој бранши накратко опробао, од дрвета, посебно старијег па и одбаченог, ствара што очима види до употребљиве вриједности и нивоа умјетничког униката.

- Ја полазим од тога да је дрво штит сваког човјека, сваке звијери, примјер љепоте на земљи и нешто најљепше.. И то је разлог да сам се мимо стартног животног опредјељења, када сам стремио према аутомеханици, врло рано почео бавити овим послом. Да ли је то занат ја не знам, али сам ја у њему данима и ноћима и стално размишљам како нешто од дрвета занимљиво направити. „Криви“ су за то и неки моји пријатељи па и један познаник из Париза који је дивећи се мом раду сугерисао да пробамо направити једну изложбу мојих рукотворина чак и у Паризу. Наравно, за мене је то било нешто превелико и неизвољиво. Сличну понуду имао сам и од једног пријатеља из Швајцарске, али је и та идеја пропала из финансијско- економских и неких пратећих разлога, прича Ерић и додаје:

- Али, зато радило се код куће и на домаћем терену. Моји радови као што су улазне капије, украсне ограде разних величина и облика, столови и столице свих врста укључујући и троношце и много тога другог што треба једној кући, посебно викендици, не рачунајући Рогатицу, могу се наћи и видјети у Источном Сарајеву, на Палама и Сокоцу и посебно Фочи, али и у Београду, Сланкамену и Пожеги, у којој сам за њихову цркву урадио владичанску столицу уз прегршт похвала - каже Ерић.

Фото: Сретен Митровић

Најновије гдје Небојша Ерић бруси свој таленат и исказује љубав према дрвету је уређење интеријера и већим дијелом и екстеријера у новој викенд кући коју у непосредној близини цркве Светих апостола Петра и Павла на Борикама гради породица Шалић из Рогатице.

Радови без двојника

Осим зидова, који су наравно од цигле и беона, све остало у овом не малом објекту, каже Ерић, је од дрвета и ја сам га на свој, неки кажу, умјетнички начин осмислио и уз подршку власника урадио и уградио и још увијек радим. Почео сам од улазне капије и прилазне стазе. У самом објекту од темеља до поткровља све је мојих руку дјело. Ради се о својеврсним уникатима који нигдје немају двојника. За то сам користио дрво, најчешће старије па и, на први поглед неупотребљиво, ораха, јасена, јавора, крушке, трешње и слично. Индустријски је једино лак којим заштићујем од пропадања на мој начин обрађено дрво.

Враћање старог сјаја Борикама

И тако идемо даље у истом стилу и на исти начин, каже Ерић, који је и иначе поријеклом са Борика. Подржавају нас и гости који долазе на Борике и већ су користили просторије куће Шалића, која ће надају се Шалићи али и остали Боричани макар за нијансу допринијети да се овом некад популарном туристичком мјесту врати стари сјај и углед који је грађен и боравком већег броја угледних гостију попут бившег предсједника СИВ-а Југославије Џемала Биједића, Бијелог дугмета са лепом Бреном кад је била на почетку каријере и бројних других повремених и сталних гостију.

Фото: Сретен Митровић

Вријеме је да се врати то вријеме, очекују Боричани, али и листом Рогатичани посебно запослени у Туристичкој организацији општине, која подузима низ акција да отворе општину, а тиме и борички крај у цјелини оку и уху туриста било са домаће или иностране сцене.

У сусједству је и Стари Брод са бројним меморијалнм садржајима који враћају сајећањa на црно прољеће ратне 1942. године када су овдје и у сусједним Милошевићима усташе злогласне Црне легије Јуре Францетића на свире начин побиле или натјерале у набујалу Дрину преко 6000 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Није далеко ни Жепа којој се може доћи језером укроћене Дрине, али и цестом преко Бокшанице или асфалтом преко Будете и Брезове Равни и обићи њена бројне, природне, културне и друге занимљивости.