Киша која је падала посљедних мајских и првих јунских дана погодовала је расту свих врста гљива.

Једну од њих ових дана изласком у шетњу на оближње брдашце Рудо са кога се, са источне стране, Рогатица види као на длану, нашао је на ливади чији је власник његов комшија Рајко Митровић, и убрао учитељ у пензији Милорад-Мишо Глуховић из Јахоринске улице.

Иако је и раније често брао разне гљиве, посебно док је био учитељ у сеоском одјељењу школе на Борикама у селу Сјеверско, поготово редуше, смрчке, лисичарке и друге јестиве гљиве, која је била необично велика и по изгледу занимљива. Убрао ју је заједно са власником ливаде и понудили оку знатижељника и суду већих познавалаца гљива.

Утврдили смо, додаје Глуховић, да се ради о јестивој гљиви пољска печурка са неуобичајеном величином и тежином. Шешир јој је пречника величине 35 и дршком обима 8, а висине 11 центиметара уз тежину од чак колограм и 100 грама. Најкраће речено – џин гљива.

Пошто се ова гљива зове још и јесенска (Agaricus Compestris) чија су станишта пашњаци, паркови и травњаци, очито је да су временске (не) прилике са кишним и ниским температурама у ово доба године, утицали да је ова гљива угодног мириса и пријатног укуса, бијелог шешира и чоколадно-смеђе боје листића изгубила „компас“ и умјесто у рану јесен дошла пред календарски прве дане љета. И поред тога у сласт ћемо је појести, рече бивши уча Милорад-Мишо Глуховић.