Домаћица Гордана Боровчанин из Брејаковића код Сокоца годинама производи романијски скоруп-кајмак по рецепту мајке, излаже га од 2015. године и доноси награде са Регионалне пољопривредне изложбе и сајма у Рогатици, па се тако и ове године нашла међу награђенима за млади кајмак прве и зрели кајмак друге класе.

Боровчанинова годишње произведе до 50 килограма кајмака. Највише се тражи млади кајмак, а у јесен купци више купују зрели.

Она је рекла да је цијена романијског скоруп-кајмака 35 КМ по килограму, али да купаца увијек има.

Када је ријеч о производњи кајмака, Гордана је навела да је то ове године било тешко због изузетно високе температуре ваздуха и дужег сушног периода, јер у процесу производње млијеко разливено у посуде треба да мирује без великих температурних осцилација, након што се издвоји скоруп на површини.

- Посао око кајмака ове године почела сам касније због врућине, па ће га вјероватно бити мање него до сада - рекла је Гордана, те додала да је због суше била слаба и испаша за њених седам крава и за остала грла на имању.

Она је подсјетила да је члан регионалног Удружење "Романијски скоруп-кајмак", које од почетка 2014. године окупља произвођаче са Сокоца, Хан Пијеска и из Рогатице с циљем заштите имена и поријекла овог аутохтоног производа.

Руководилац Подручне јединице Источно Сарајево Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Јелена Мићић рекла је да су оснивањем овог удружења преузели сву одговорност да помогну у остварењу циља заштите.

Она је подсјетила да је поступак заштите географске ознаке, односно имена поријекла, завршен у фебруару 2017. године, када је Институт за интелектуално власништво БиХ издао рјешење за то.

Мићићева је навела да је почетком 2019. године заштићено и географско поријекло романијског скоруп-кајмака у свим земљама потписницама Лисабонског споразума.

Удружењу је достављен сертификат Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва, којим се признаје право заштите скоруп-кајмака у 29 земаља свијета, што укључује и девет земаља чланица ЕУ.

Она је рекла да су тиме створени предуслови за развој препознатљивог бренда романијског скоруп-кајмака.

- То је утицало на трајну конкурентску предност за наше произвођаче, омогућило им лакши пласман и препознатљивост на страним тржиштима, јер се заштитом географског поријекла спречава неовлаштена производња и стављање у промет овог производа у свим земљама чланицама Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва -  навела је Мићићева.

Према њеним ријечима, све ове активности утицале су на економско оснаживање жена у руралним подручјима којима је продаја романијског скоруп-кајмака једини извор прихода.

Она је нагласила да вриједне жене посјетама и излагањем кајмака на различитим сајмовима на најбољи начин промовишу Сарајевско-романијску регију, тим прије што квалитет кајмака никада није био упитан и што је садашње паковање прилагођено тржишту и купцима.

Мићићева је рекла да ће овакве активности позитивно утицати на ширење произвођача романијског скоруп-кајмака, односно младих жена у руралним подручјима, које стандардизованим начином производње и квалитета овог аутохтоног производа могу остварити финансијске приходе, односно ширење чланства Удружења.

Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Подручна јединица Источно Сарајево д‌јелује у Сарајевско-романијској и Горњодринској регији.