Калабухов је истакао да су многи проблеми у БиХ настали због улоге међународног фактора, те да је ОХР анахрони инструмент међународне заједнице.

Он је за “N1” рекао да унутар Савјета за спровођење мира /ПИК/ нема компромиса и да је сам високи представник Валентин Инцко ријешио да не користи бонска овлаштења.

Одговарајући на питање о томе да Инцко у 10 година мандата високог представника није донио ниједан закон у БиХ, руски амбасадор је упитао “која му је онда сврха ако ништа не ради”.

Калабухов је одбацио тврдње да српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик заступа сецесионистички приступ, наводећи да он ту реторику види као позив на унутрашњи договор.

– То не видим као сецесионистички приступ. Додик каже да се мора договарати и разговарати о томе како ће изгледати БиХ – сматра Калабухов.

Амбасадор Русије сматра да је у БиХ, након 25 година од Дејтона, дошло вријеме да представници конститутивних народа и грађана формулишу своју визију земље и отпочну дијалог како даље.

– Не могу рећи која је најбоља визија БиХ. Најбоља је она која окупи највише грађана. Наравно свако има своје размишљање каква ова земља мора бити – рекао је Калабихов.

Он је цитирао ријечи новинара Гојка Берића да БиХ може опстати и живјети у миру само као антифашистичка, антиклерикална и секуларна земља, у којој ће бити поштована људска права и неће бити мржње, расизма и ксенофобије, наводећи да Русија не жели наметати своју визију БиХ.

– Руска Федерација као гарант мировног споразума прати како се он реализује и у случају дисбаланса има балансирајућу улогу. Ако се међународна заједница понаша неизбалансирано ми тада морамо успоставити правилан баланс – додао је Калабухов.

Он је истакао да Руска Федерација једнако подржава представнике сва три конститутивна народа у БиХ и да никоме на даје предност јер жели добре односе са свима.

Када је ријеч о закону о негирању геноцида, Калабухов је рекао да о том питању нема сагласности унутар ПИК-а, напомињући да Русија сматра да то мора бити унутрашња ствар БиХ.

– Шта ако нема политичке воље да се донесе тај закон, зар мора да буде? Парламентарна скупштина БиХ има механизме да води дијалог, иако нема компромиса. Таква ствар о којој нема компромиса може само отежати ствари у БиХ – Калабухов.

Он је додао да таквог закона који забрањује негирање геноцида немају многе државе, наводећи САД и Русију као примјер.

Када је ријеч о НАТО интерацијама, Калабухов је поновио да је то унутрашња ствар сваке земље, те да је недавно писмо Амбасаде Русије у БиХ у вези са овим питањем, покушај да се представи и друга страна.

– То није била пријетња, већ реаговање на талас публикација у медијима БиХ који показују само позитивне стране НАТО-а, а ми смо хтјели да покажемо и другу страну. Мислимо да европске интеграције БиХ не морају значити да земља не може имати везе са Русијом, која има интересе и жели да развија односе са БиХ и Федерацијом БиХ, а не само са Републиком Српском – додао је Калабухов.