У сјени руске агресије на Украјину назире се једна могућа агресија на Блиском истоку: Турска пријети нападом на Сирију. О томе је прошле седмице у више наврата говорио турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.
Најприје је у понедјељак Ердоган објавио да ће турске снаге ускоро провести војну интервенцију на сјеверу Сирије, како би неутралисале пријетње курдских милитаната и успоставиле сигурне зоне, а све у циљу „јачања јужне турске границе”.
Турски предсједник притом је нагласио да ће коначне одлуке бити донесене на састанку Вијећа за националну сигурност у четвртак. У међувремену, у прошлу сриједу је провладин лист Јени Сафак објавио да је турска војска обавила припреме за операцију проширења „сигурних зона” које су већ раније успостављене у сјеверној Сирији, наводећи чак и неколико сиријских градова које Турска жели освојити: Тал Рифаат, Аин Исса, Манбиј и Кобани.
У четвртак је турско Вијеће за националну сигурност објавило двосмислено саопштење у којем се тврди да су „постојеће и будуће војне операције” Турске дуж њених јужних граница нужне за сигурност земље, али да нису усмјерене на суверенитет њених сусједа. Тиме је Ердоган оставио могућност да заиста покрене нову офанзиву против сиријских Курда, које подржава САД.
Курди: Он мисли озбиљно
На сјеверу Сирије махом живе Курди, а те просторе контролишу курдске Јединице за народну обрану (YPG), које још од 2014. блиско сурађују с америчком војском (која на истоку Сирије годинама држи под окупацијом сиријска нафтна поља). Турска и САД су савезници у НАТО, али једно од питања у којима се разилазе је управо однос према YPG. Турска, наиме, сматра YPG сиријским продужетком Радничке партије Курдистана (PKK), која још од 1984. на југоистоку Турске води побуну против владе у Анкари.
Тако Турска обје скупине, и PKK и YPG, третира као терористичке организације. Но Америка тако титулира самоPKK, док с YPG годинама сарађује у Сирији. Тај комплексни однос већ годинама резултира повременим турским „изљевима бијеса”, односно војним упадима на сјевер Сирије: од 2016. Турска је извела четири такве војне интервенције, у којима је заузела стотине квадратних километара сиријског територија уз турску границу и потиснула YPG - укључујући и њихове америчке помагаче - тридесетак километара у дубину Сирије.
Стога ни најновије Ердоганове пријетње нису схваћене олако. Арапско-амерички портал Ал-Монитор преноси изјаве америчких и курдских дужносника који турске пријетње интервенцијом оцјењују као „озбиљне”, а слично је за Ројтерс изјавио гласноговорник YPG- а Нури Махмоуд.
- Међународна коалиција, Америка и Русија требале би се посветити обећањима која су дали овој регији. Њихова присутност на нашим подручјима мора бити смислена, у смислу да престану поновљени напади на наш народ – рекао је Махмоуд.
Нови крвави вртлог
Аналитичари сматрају да Ердогану иде на руку западна и глобална фокусираност на украјински рат, због чега његова агресија на сусједну земљу неће изазвати претјерану пажњу - Запад је заузет осудом руске агресије на сусједну земљу, па би турска агресија могла проћи „лишо”.
Аналитичарка Дареен Кхалифа из Међународне кризне скупине за Сирију држи да би од градова који се спомињу Ердоган безболно могао заузети само Тал Рифаат, јер би на то Американци чак и „зажмирили” - будући да је већина америчких снага у сјеверној Сирији смјештена источније - што није случај с осталим градовима.
- Мислим да Американци не маре за Тал Рифаат. Али Манбиј је америчка зона утицаја, па очекујем да би то изазвало реакцију САД. А мислим да Ердоган нема интереса да заглави у Кобанију, већ и због могућих реакција у Турској - каже Кхалифа за Ројтерс, подсјећајући да је напад ИСИЛ на Кобани 2014. довео до протеста турских Курда у којима су погинули десеци људи у Турској.
Њезин умјерени оптимизам не дијели челник турске прокурдске Народне демократске странке (HDP) Митхат Санцар, који је упозорио на посљедице Ердоганових планова за нове војне операције.
- Сви морамо видјети да ће то опет довести до крвавог вртлога у овој регији и земљи - рекао је Санцар пред заступницима HDP.
Скандинавски адут
Турски предсједник у џепу има још један адут. Ердоган зна да о њему зависи хоће ли се Шведска и Финска придружити НАТО, јер једино он блокира тај трансфер, а притом је као жетон у преговорима истурио управо Курде, оптуживши Штокхолм и Хелсинки да скривају људе повезане с PKK, односно тражећи да му изруче курдске активисте који су у Скандинавији потражили азил.
Султан је свјестан да цијели Запад сада грозничаво размишља како да га омекша око уласка Шведске и Финске у НАТО, из чега, тврде аналитичари, произлази његово увјерење да се Запад неће противити његовим сиријским операцијама. Кад се томе дода да су Ердоганове прекограничне војне операције у прошлости наилазиле на одушевљење турских националиста - који чине султанову изборну базу - и повећавале његов анкетни рејтинг, тешко је и замислити што га уопште може одвратити од инвазије. Осим можда Руса.
Према теренским извјештајима, након Ердоганових најава о скорој турској операцији у Сирији, руске снаге су у aеродром al-Qamishli на сјевероистоку Сирије распоредиле више борбених авиона Su-35 и борбених хеликоптера Ка-52, док су од петка ујутро на сјевероистоку Сирије појачане заједничке опходње YPG, владиних војника (SAA) и руске војне полиције.
Курди су се, очито, за помоћ обратили и Русима, који такође имају комплексан однос с Турском. Како било, ускоро ћемо знати хоће ли Ердоган кренути Путиновим стопама, пише Слободна Далмација.
