Руска мисија при УН затражила је да Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале УН преиспита одлуку у вези са српским генералом Ратком Младићем и да га или преда Србији на даље издржавање казне, или превремено ослободи из хуманитарних разлога како би остатак живота провео примајући адекватну његу, пише данас је данас Спутњик.

Замјеница сталног представника Русије при УН Марија Зоболоцка рекла је на јучерашњој сједници Савета безбедности, на којој је разматран извјештај Механизма, да би сваки другачији приступ био нехуман и да би Механизам, као и његов предсједник, сносили пуну одговорност за "негативан развој догађаја" у вези са Младићем.

Она је истакла да се здравствено стање Младића погоршало, наводећи да пати од наглих промјена крвног притиска, високог нивоа шећера у крви, атрофије мишићног ткива у ногама и оштећене моторичке функција у рукама и прстима.

- Господин Младић једва држи главу усправно. Има декубитусе на обје ноге. Има остеомијелитис на лијевом скочном зглобу. Због мале тјелесне тежине и обавезног мировања у кревету, бубрези пацијента су преоптерећени лијековима. Његове когнитивне функције се погоршавају. Као резултат тога, Ратко Младић није увијек у стању да препозна присуство и специфичности својих здравствених проблема и да благовремено потражи медицинску помоћ - рекла је она.

Додала је и да његова деменција напредује, као и да управа затворске болнице није дала сагласност за извођење магнетне резонанце, иако је посљедње скенирање обављено још 2022. године већ показало дегенерацију нервног ткива и погоршање стања. Упитала је да ли је "списак болести" недовољан да се удовољи захтјеву за превремено пуштање или премјештај у Србију, наводећи и примјер Радована Караџића.

Истакла је да Велика Британија, гдје он служи казну, "игнорише минимална правила УН" и ограничава његова права, укључујући медицинску његу.

Додала је да је Караџић у затвору приморан да носи одјећу намијењену особама осумњиченим за покушај бјекства, што, према њеним ријечима, може изазвати опасност од напада других затвореника.

Зоболоцка је критиковала рад Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале и тврдила да се процедура превременог пуштања на слободу примјењује само када је потребно да се "скине одговорност за неизбјежну смрт још једног тешко болесног затвореника".

Навела је и случај затвореника, чије име није објављено, који је преминуо убрзо након што му је одобрено пријевремено ослобађање. Зоболоцка је додала да се, осим случајева када су затвореници буквално на самрти, захтјеви за превремено пуштање на слободу систематски одбијају, чак и када постоје убједљиви хуманитарни разлози за његово одобрење.

Она је нагласила да је Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале успостављен као привремена структура и да би требало да буде затворен.

Упозорила је на покушаје да се развије нека врста "резидуалног механизма за резидуални механизам", нагласивши да је таква опција "неприхватљива".

Додала је да је Савјет безбједности раније брзо затворио комисију за истрагу у Ираку, упркос притисцима да настави са радом.

- Сјећамо се колико је брзо затворена комисија за истрагу у Ираку. Савјет је годинама слушао добро обучене мушкарце који су говорили о важности свог рада и предлагали разне сценарије за очување својих функција, али је онда затворен без резолуције Савјета, напорима Канцеларије за правна питања - закључила је она. Помоћник министра правде Србије Бранислав Стојановић је јуче, на сједници Савјета безбједности Уједињених нација посвећеној полугодишњем извештају о раду Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, посебно нагласио озбиљно здравствено стање генерала Ратка Младића и одбијање Механизма да га привремено пусти на слободу ради лијечења из хуманих разлога, будући да очигледно не добија адекватан третман у затвору у Хагу.

- Зато Србија тражи и дала је све потребне гаранције за његово рано пуштање на слободу - истакао је Стојановић.

Истовремено је указао да овај приступ одступа од вишедеценијске праксе досљедног поступања са слично ситуираним затвореницима, те да покреће легитимну забринутост да ли нова, рестриктивна политика служи другим сврхама, укључујући и ефективно продужење постојања Механизма.