Русија у петак планира лансирати прву летјелицу за слијетање на Мјесец након 47 година и то у утрци с Индијом до јужног пола Мјесеца, потенцијалног извора воде.

Лансирање с козмодрома Восточниј (Источни), 5.550 км источно од Москве, одржат ће се четири седмице након што је Индија послала свој лунарни уређај за слијетање Chandrayaan-3, који би требао слетјети 23. аугуста.

Нераван терен отежава слијетање, али јужни је пол цијењено одредиште јер научници вјерују да би могао садржавати значајне количине леда који би се могао користити за вађење горива и кисика, као и за питку воду.

Руска свемирска агенција Роскосмос поручила је у изјави за Ројтерс да ће њеној свемирској летјелици Луна-25 требати пет дана да одлети до Мјесеца, а затим ће провести пет до седам дана у мјесечевој орбити прије него што се спусти на једно од три могућа мјеста слијетања у близини пола.

То значи да би руска мисија могла за длаку претећи индијског ривала. Роскосмос је рекао да двије мисије неће сметати једна другој јер имају различита планирана подручја слијетања.

- Нема опасности од међусобног ометања или судара. На Мјесецу има довољно мјеста за све - истиче Роскосмос.

Chandrayaan-3 би требао изводити експерименте двије седмице, док ће Луна-25 на Мјесецу бити годину дана. Јапански I-space у априлу ове године није успио у покушају првог слијетања на Мјесец које је покушала нека приватна свемирска компанија.

Тешка 1.8 тона с 31 килограмом техничке опреме, Луна-25 ће користити лопатицу за узимање узорака стијена с дубине до 15 cm како би тестирала присутност смрзнуте воде која би могла подржавати живот на Мјесецу.

Европска свемирска агенција планирала је тестирати своју навигацијску камеру Пилот-Д спајањем на Луну-25, али је прекинула везе с пројектом након што је Русија започела специјалну војну операцију у Украјини у фебруару прошле године.