Стручњаци Далекоисточног научног центра за физиологију и патологију дисања развили су метод за процјену ризика од компликација у трудноћи код жена које су прележале ковид 19 током другог триместра, саопштила је данас прес-служба руског Министарства науке и високог образовања.

Нови метод омогућава да се правовремено открију ризици од поремећаја развоја плода повезаних са проблемима у функционисању постељице.

- Главна опасност плацентарне инсуфицијенције је у томе што се у почетним фазама одвија потпуно без симптома. Наш метод омогућава да практично завиримо у будућност. Математичким израчунавањем имунолошких маркера можемо да откријемо скривену пријетњу прије него што дође до посљедица по плод и на вријеме уведемо превентивну терапију - рекла је професорка Руске академије наука Ирина Андријевска, једна од ауторки методе.

Научници наводе да ковид 19, упркос стабилизацији епидемиолошке ситуације, и даље представља фактор ризика у акушерској пракси. Нови сојеви вируса и даље циркулишу, док се труднице и даље сматрају посебно осјетљивом групом.

Према њиховим наводима, прележана инфекција може да остави прикривене посљедице које се у каснијим фазама трудноће испољавају кроз поремећај функције постељице. Због тога се рано откривање таквих ризика сматра потенцијално важним приступом у праћењу трудница.

Према наводима Министарства науке, истраживачи су први пут предложили процјену ризика на основу стања имуног система будуће мајке. Код жена које су прележале вирус у организму може да остане скривени траг упалног процеса, а методом проточне цитофлуориметрије у крви се одређује ниво експресије два рецептора, односно маркера на ћелијама имунског система, ИЛ-2Р и ИЛ-17Р.

Добијене вриједности уносе се у математичку формулу на основу које се израчунава прогностички индекс, а његово поређење са граничном вриједношћу омогућава разврставање пацијенткиња у групу са високим или ниским ризиком од патологије у трећем триместру.

Поузданост методе потврђена је клиничким испитивањем на 55 трудница које су раније прележале ковид 19, при чему је утврђено да њена прецизност износи 89,7 одсто.

Руско Министарство науке наводи да је због тога метода препоручена за ширу примјену у здравственом систему.