У саборном храму Васкрсења Господњег у Ваљеву, у присуству пет свештеника СПЦ, без јавности и вјерника, сахрањен је епископ ваљевски Милутин, који је прије два дана преминуо од посљедица корона вируса.
На платоу испред храма, двадесетак вјерника је преко постављених звучника могло да слуша опело и литургију за владику ваљевског, од кога се, приликом укопа, опростио викарни епископ Стефан.
– У име патријарха српског и светог Синода СПЦ данас се опраштамо од нашег владике Милутина, чији је живот подсјећао на живот богоугодника у првим вијековима хришћанства. Јер, као дијете је отишао у манастир, са 13 година као отац Антоније Пустињски и Свети Јустин Ћелијски. На том путу је много учинио и за претке и за потомство. Новообновљену Епархију ваљевску је препородио заједно са свештенством, монаштвом и побожним народом овога краја. Данас он одлази Богу на истину као некада убоги Лазар, а знамо и вјерујемо да га горе дочекују хорови небеске Србије – рекао је епископ Стефан.
Монашко опело је након литургије служио епископ мохачки Исихије, викар епископа бачког Иринеја. Поводом упокојења владике Милутина, прочитана је и порука епископа Епархије аустралијско – новозеландски Силуана, који је владику Милутина наслиједио на том положају.
Опраштајући се од свог, како је рекао, “духовног оца”, епископ Силуан је рекао да је владика Милутин “као сјеме које треба да се преда земљи да би се појавило Васкрсење“, али и да многи након његовог уснућа постају свјесни да су живјели са човјеком Божјим.
– Владика нам је био велики ослонац, сунце које нас укрепљује. Живио је скромно, једноставно, умножавао је милосрђе. Потресно је доживљавао искушења. Био је обдарен даром градитељства. Његове бјеседе биле су утјеха за многе. Имао је тежак и трновит пут и претрпио је више удараца и рана – навео је у својој поруци епископ Силуан.
Од тренутка смрти владике Милутина у бројним црквама широм Србије, али и на другим континентима, служени су помени почившем епископу ваљевском.
