Салеп је фини, топли, слатки напитак идеалан за хладне зимске дане. Овај напитак су нама донијели Турци, а проширио се по Блиском истоку па све до Енглеске и Њемачке.
Салеп у праху је осушено, мљевено коријење неколико врста дивље орхидеје (или само гомољ орхидеје).
На овим просторима салеп се припрема од осушеног, самљевеног и прерађеног гомоља обичног каћуна (Orchis morio). Каћун, врани лук, куковец је вишегодишња зељаста биљка с усправном стабљиком висине до 35 цм. Листови су сабљасти и сочни. Цвјетићи су бијели или ружичасти, скупљени у клас. Има два гомоља. Расте на влажним и сухим мјестима, у планинама, крај потока и на водоплавним ливадама.
Ова биљка је заштићена. Не би било проблема да се сакупљање гомоља каћуна врши на правилан начин: биљка се ископа, од два гомољчића се откине млади, а стари врати у земљу скупа с биљком. Тако биљка не пропада него поново произведе здрави гомољчић. А кажу да је хиљаду биљака потребно за 1 килограм салепа.
Припема салепа, од ливаде до чаше, тече овако: гомољке се ваде, перу од земље, очисте од опни и кратко прокухају, најбоље у сурутки. Затим се суше прво на зраку, потом у сушници, док не постану скоро кристално прозирне, потом се стуцају у прах, просију и чувају у сухим просторима.
Инстант салеп са само залије врелом водом јер у њему су већ сви потребни састојци. Чисти салеп је нешто скупљи, од 50 грама се добије 3 литра овог укусног напитка.
Припрема се на сљедећи начин:
Састојци:
1 л воде (или млијека)
1 кашика салепа у праху
шећер, цимет или ђумбир
Кашику салепа у праху помијешати са чашом млаке воде да не буде грудвица. Кад вода у шерпи проври, додати шећер, прокувати кратко вријеме, па додати умућени салеп. Кувати на умјереној температури док се не добије гушћа, помало слузава течност. Пазити да не искипи! Сипа се у стаклене чаше, па се по површини поспе прах ђумбира или цимета.
Користи се и као средство за лијечење упала слузнице цријева и желуца, а посебно код пролива.
Салеп оштећену слузокожу пробавног тракта облаже заштитним слојем који спречава даља оштећења и омогућава оштећеним мјестима да се опораве. И не само да омогућава него и учествује у зацјељивању слузокоже, јачању слузокоже, функционалној дјелатности слузокоже пробавног тракта.
Почетком прошлог вијека на улицама су се могли срести салебџије који су на леђима носили препознатљиве посуде за салеп које су имале двије коморе, једну за салеп, друга за врућу воду. Салебџија је носио неколико чаша из којих су сви пили и након што неко попије салеп он одмах опере чашу врелом водом. Отварањем сластичарница улична продаја је замрла, а свака боља сластичарна имала је специјална кувала за прављење салепа.
