Од 239 ревизија финансијских извјештаја јединица локалне самоуправе, само три одсто је добило позитивно мишљење у периоду од 2010. до 2019. године, подаци су Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) у анализи ревизорских извјештаја јединица локалне самоуправе у Републици Српској.

Жељко Нинковић, ЦЦИ пројект координатор, каже да локални парламенти треба озбиљније да приступе разматрању ревизорских извјештаја.

- Анализа је показала да је Главна служба за ревизију РС током свог постојања ревидирала 64 јединице локалне самоуправе, и то минимално три пута. Најчешће неправилности се односе на финансијске токове, буџетска планирања те на нетранспарентан процес додијељених, односно утрошених средстава путем трансфера - казао је Нинковић. Како се наводи у анализи, општине које су два пута заредом од стране Главне службе за ревизију јавног сектора добиле негативно мишљење за финансијско пословање су: Гацко, Источни Стари град, Костајница, Оштра Лука, Рибник, Трново и Угљевик.

Према ријечима Нинковића, у наведеном периоду 64 локалне самоуправе су располагале с око 1.324.870.000 КМ буџетских средстава, а највећим дијелом средставима су управљале јединице локалне самоуправе које су добиле мишљење с резервом, и то са 1.062.927.912 КМ, односно 80 одсто од укупних средстава. Њих 24% с негативним мишљењем потрошило је 206.384.994 КМ.

Главна служба за ревизију јавног сектора РС упутила је 1.644 препоруке за уклањање уочених неправилности, од чега је од 1.550 анализираних препорука 33,5 одсто у потпуности реализовано.

Општине које су показале тренд напредовања су Братунац и Хан Пијесак. Братунац је у 2015. години имао негативно ревизорско мишљење, а Хан Пијесак мишљење с резервом. У 2019. години обје општине су добиле позитивно ревизорско мишљење, јер су реализовале све препоруке које је Главна служба за ревизију јавног сектора РС дала.

Анализом је обухваћено и кршење закона, а Закон о јавним набавкама је један од најчешће прекршених закона.

- Одговор на јавно кршење закона треба да буде у санкцијама које ће директно сносити начелник или градоначелник јединице локалне самоуправе и то у својству физичког лица, тј. из сопственог џепа - казао је Нинковић.

Како каже, од 64 начелника и градоначелника који су изабрани 2016. године, 33 су поново изабрана на исте функције.

- Политичке партије би требало да кандидују особе које би јавним новцем и имовином управљале одговорно, морално и ефикасно. Партије би требало од грађана да траже подршку за најбоље, а не за компромитоване кадрове - нагласио је Нинковић.

Зоран Пајчин, координатор за односе с јавношћу ЦЦИ-ја, указао је на потребу за ефективнијим приступом ревизијским препорукама, као и њиховом коначном имплементацијом у градовим и општинама РС.

- Све док једна карика у ланцу процеса ревизија изостане, неадекватно поступа, процес ревизије ће бити мање ефикасан, а институције ће наставити да неодговорно троше новац грађана - казао је Пајчин.